Sveta Petka Trnova rođena je u Rimu u imućnoj porodici u 2. veku posle Hrista. Od malena je propovedala veru u Hrista, a kada su joj roditelji umrli, podelila je sve što je imala siromašnima i zamonašila. Zbog svoje propovedi došla je pred sud cara Antonina, kako je i njega iscelila, nakon čega se krstio, nastavila je da šiti hrišćanstvo. Često je zatvarana i mučena i na kraju je ubijena mačem. Njene mošti prenete su u Carigrad.
Praznik Trnove Petke, iako nije crveno slovo u kalendaru, veoma se poštuje u srpskom narodu i za njega su vezani mnogi običaji kojih su se naši preci, posebno ženski strogo pridržavali.
Veruje se da će, onome ko danas bude radio ove stvari, ruke trnuti tokom cele godine.
Izbegavaju se svi teži poslovi u polju i u kući. Na dan Trnove Petke, žene ne treba da peru veš na ruke, iznose pepeo, mese hleb, rade bilo kakve ručne radove, da im ruke ne bi trnule.
Pravoslavni vernici često mešaju dva praznika, svetu Petku koja se slavi u oktobru i koja je rođena u Trakiji, sa svetom Petkom koja se proslavlja u avgustu i koja je bila Rimljanka.
