One studiraju, rade u vulkanizerskoj radnji, ali ni to nije sve. Stignu i da nahrane svinje, da urede dvorište…
Ako se poslovi podele na muške i ženske, vulkanizerski zanat definitivno spada u težak rad kojim se bavi samo “jači” pol. Međutim, tri devojke iz sela Viljuša obrisale su ove granice, jer zajedno sa ocem već godinama rade u vulkanizerskoj radnji.
Dvadesetogodišnja Marijana Lukić, već četiri godine stiče iskustvo u krpljenju, montiranju i balansiranju guma i za nju u ovom zanatu nema nepoznanica, sve je savladala.
“Od kad je otac otvorio radnju, ja sam tu uz njega. Ništa mi ne pada teško, jer volim ono što radim. Nema odustajanja, i kad je hladno i veliki minus, isto radimo. Tad ponekad stavim rukavice, a ostalo je sve isto”, kaže Marijana.
Društvo joj u teškom poslu prave sestre Marina i Milena, a ove vredne devojke ne libe se pajsera, macole i vazdušnog čekića. Ne štede ni ruke, ni nokte, kad je posao u pitanju.
“Nekad smo znale i u 10 sati uveče da skidamo velike gume, kad otac nije tu. Vulkanizerski zanat jeste muški posao, ali i mi se dobro snalazimo u njemu”, bez okološinja rekla je Milena.
Dejan Lukić, glava je porodice i pokretač posla. Vulkanizer je postao nakon dugog vozačkog staža, a otvaranjem radnje nije očekivao da će i ćerke krenuti njegovim stopama.
“One su moja i leva i desna ruka. Kad nisam tu, mogu da se oslonim na njih, jer znam da će posao biti odrađen kako treba. Polako su ulazile u posao i učile i sve su savladale.. kamionski, traktorski i putnički program, nema nepoznanica. Tu su i kad je najveća vrućina, ali i najveći minus”, priča Dejan.
Ali, kako kaže, jedna ćerka je ipak najviše prisutna u radnji: “Marijana je najviše “zaplatila” za sve ove godine. Najstarija, Marina, tu je bila vikendom zbog fakulteta, a najmlađa Milena ide u školu. Srednja ćerka je pre dve godine kad je bila najhladnija zima, radila sa mnom sve vreme”, ističe zadovoljni otac.
Mušterije su prvobitno bile u šoku kad ih umesto muškog vulkanizera, dočekaju devojke. U početku su malo bili skeptični, ali brzo su uvideli da za to nemaju razloga.
Komšija, Mišo Sokić, prisetio se da su ove devojke bile vredne od malena. Za devojke iz porodice Lukić ima samo reči hvale:
“One studiraju, rade u vulkanizerskoj radnji, ali ni to nije sve. Stignu i da nahrane svinje, da urede dvorište. Kad vam kažem, takvih devojaka nema u pet okolnih srezova”, pohvalio je svoje komšinice Sokić.
Glas zapadne Srbije
