Ovo je priča o čuvenim kuvaricama (dozidnicama, nazidnjacima) izvezenim platnima, kojima su naše bake i prabake ukrašavale svoje kuhinje, kupatila, krevete… Kuvarice su štitile i ukrašavale zidove, ali i imale određenu “prosvetiteljsku” ulogu jer su sadržale naslikane prizore svakodnevnice praćene poučnim ili šaljivim tekstom.
Svi se verovatno prvo setimo najpoznatije kuvarice sa vezom “Kuvarice manje zbori da ti ručak ne zagori”. A da li znate koliko je duga njihova tradicija i odakle su naše bake dobile ideju za ovakav ručni rad?
Iz Holandije, preko Nemačke, Austrije i Mađarske početkom 20. veka kuvarice su stigle u Srbiju. Prvo u Vojvodinu, a odatle i u južne krajeve naše zemlje. Spretne domaćice vezle su ih na pravougaonom komadu pamučnog platna, umaiji ili domaćem tkanom platnu, a mogle su se i kupiti u trukerskim radnjama, na vašarima i pijacama.
Prvo su postojali drveni kalupi za prenošenje crteža na platno, a kasnije i specijalna mašina – pikar. Ipak, najjednostavnije bilo je motiv preneti pomoću aluminijumske kašike na platno, ili pomoću indigo papira. Vez se pravio pamučnim koncem, najčešće u crvenoj i plavoj boji, a neki detalji naglašavani su i meliranim koncem. Vezlo se tehnikom “po pismu“ i to zaiglački, pokrstica, bod za popunjavanje, ravan bod, lančani i obamet.
Motivi na kuvaricama bili su različiti, tematski raspoređeni, u zavisnosti od prostorije u kojoj su krasile zidove. Često su sadržale i vrlo duhovite natpise –
Najčešće su se mogle videti na zidu iznad šporeta, jer su štitile zid da se ne isprlja, ali i iznad stola, umivaonika, pored kreveta… Na njima su se mogli naći motivi od mrtve prirode i seoske scene do religiozne predstave. Najčešće je oslikavan motiv žene i muškarca u kuhinji sa porukom često duhovitog sadržaja, a koja ističe kulinarske sposobnosti domaćice: “Volem lulu kad ima duvana, a i ženu kad peče ćurana” ili “Mani se šale, čoveče. Izgoreće mi ručak, šaliću se doveče”.
Tu su bili i natpisi sa porukom o hrani, higijeni, ljubavi, domovini, porodici, braku ili religiji. Tako da su se mogli naći naslikani motivi poput grba ili kraljevskog para, predstave iz Hristovog života… ali i motivi koji šalju ukućanima i gostima jasnu poruku o higijeni, decu opominju na lepo ponašanje za stolom, ili šaljivi motivi čija je svrha da razvesele prisutne.
Da kuvarice ne bi ostale samo suvenir u kućama koje su ih nasledile od davnih vremena, pobrinule su se žene umetničke grupe Škart, koje su ovom tradicionalnom vezu dale sasvim NOVI duh i smisao –
Mnoge današnje žene smatraju da većina poruka na kuvaricama naših baka i nije tako šaljiva, te da prikazivanje žene isključivo pored šporeta, u kuhinji, sa svim onim natpisima ne predstavlja ženu na način koji treba.
Na to je, između ostalog, ukazala i najistaknutija saradnica grupe Škart, Lenka Zelenović, sa svojim idejama “Novih kuvarica”. Cilj je poigravanje sa nasleđem tradicionalne kulture i umetnosti – vezenim kuvaricama – promenom njihovog izvornog značenja i poruka uz zadržavanje originalne, tradicionalne forme.
FEMINISTIČKE KUVARICE, revolucija u tradiciji
Dok na tradicionalnim kuvaricama društvo govori ženi gde joj je mesto i kako treba da se ponaša, ovde je žena ta koja šalje poruku društvu. Tu su i one sa drugačijim motivima, iz posve novog, savremenog doba. Pomenuta Lenka Zelenović svoje kuvarice koristi kao medij kroz koji skreće pažnju na probleme savremenog društva. Svoje kuvarice deli na: političke (“Nova vlast pokaza svima da dil sa đavolom ima” – nastala nakon ulaska DS-a u koaliciju sa SPS-om), ekološke (“Ne bacaj đubre sa terase, vidi se prljava si, zna se”) i tzv. duševne kuvarice (“Hendikepirana deca u izolaciji stoje, jer ih se zdravi ljudi bez razloga boje”).
Nadamo se da će se ovakvim i sličnim projektima očuvati tradicija naših baka, te da će kuvarice (ako ne na zidovima soba) nastaviti da postoje u vidu suvenira jednog novog vremena.
Pogledajte kratki video o “Novim kuvaricama”
Autor: K. M.
