Teška sudbina borca sa Košara – Srbijo, srami se!
Miloš Jovanović iz Troštica kod Novog Pazara, bivši borac sa Košara, a danas bez uslova za život. Od doživljenog stresa na Kosovu, teško se razboleo, često je i gladan. Za humanitarca Hida Muratovića jedan od najtežih slučajeva.
U zaseoku Troštice, udaljenom dva kilometra od Belih Voda i magistralnog puta Novi Pazar – Sjenica, u iznajmljenom i dotrajalom kućerku, sklepanom od letava i blata, u bespuću i bedi, živi porodica Miloša Jovanovića (38), vojnika i hrabrog borca na Košarama, sada teškog bolesnika i nevoljnika, koga su svi zaboravili.
Uz Miloša su njegova majka Rosa (62), teško obolela od karcinoma dojke. Sestra Marina (35), jedina zdrava, teškom mukom u nemaštini brine o bolesnom bratu i još bolesnijoj majci. Od imovine poseduju samo kravu i nekoliko kokošaka. Ako se izuzme Rosina socijala od 13.000 dinara, drugih primanja nemaju.
Borio se Miloš hrabro na Kosovu, na albanskoj granici; svakodnevno je bio pod NATO bombama i udarima terorista iz Albanije koji su kidisali na Srbiju, izdržao je u rovu sve do naredbe o povlačenju i živ se vratio kući, ali i odmah potom teško se razboleo.
– Svega je tamo bilo, od preživljenog stresa sve se u meni poremetilo, bio sam izgubljen i jedva sam stajao na nogama, a potom sam, od psihičkih, hormonalnih i metaboličkih poremećaja počeo naglo da se gojim. Nisam imao uslova da se adekvatno lečim, do nekih lekova i danas teško dolazim – kaže Miloš.
Naglašava da je, dok se na Kosovu borio za Srbiju, imao 80, a sada je težak čak 160 kilograma.
– Teško dišem i ni trenutak ne smem da se odvojim od pumpice koja mi olakšava disanje… Loše se i hranimo, jer nemamo mogućnosti da nabavimo meni potrebnu specijalnu hranu. U obližnjoj prodavnici hleb uzimamo “na recku”, dugujemo za tri meseca i struja nam je isključivana jer nismo mogli da je platimo – žali se Miloš.
Sav teret borbe za preživljavanje porodice Jovanović na svojim leđima nosi Miloševa sestra Marina, koja se zbog brige o bolesnom bratu i majci još nije udala.
– U kući nemamo vodu, ni kupatilo. Sve perem u metalnom koritu rukama i vodu donosim sa udaljenog bunara, kupamo se u podrumu. Kroz oronulu kuću često nam šetaju pacovi, desi se da nekada upadne i zmija… Miloš ne sme i ne može ništa da radi, majka je težak invalid, nemoćna sam da bilo šta promenim – priča Marina.
Porodicu Jovanović posetili smo sa novopazarskim humanitarcem Hidom Muratovićem. Svašta je, kaže, video tokom decenija bavljenja humanitarnim radom, a Jovanovići su jedan od najtežih slučajeva.
– Sve im je potrebno, od hrane do lekova. Kuća prokišnjava i hladna je, nemaju kaučeve, za Miloša je potreban poseban ležaj, dobro bi im došli televizor i frižider, sanjaju i o veš-mašini. Dobili su nešto namirnica za prvu pomoć, platili smo im i dug u prodavnici (50 evra), ponećemo im i nešto od odeće i obuće, međutim, njima je potrebna veća pomoć kako dobrih ljudi tako i države, pogotovu što kuća u kojoj žive nije njihova i što svakog trenutka može da se sruši – ističe Muratović, nosilac “Zlatne plakete” našeg lista u akciji “Najplemenitiji podvig”.
Uz pomoć Hida Muratovića, Miloš Jovanović je nedavno, posle dugo vremena, “sišao” u Novi Pazar gde je počeo da priprema dokumentaciju za socijalnu pomoć koja bi mu, kako naglašava, puno značila u borbi za opstanak u zabitom selu na padinama Golije. Nada se da nadležni neće mnogo zakerati i da će mu i država za koju se hrabro borio bar na taj način pomoći.