Tema telesog kažnjavanja danas budi oprečna mišljenja. Mnogi se slažu da telesno kažnjavanje i nije najbolji način da nekome pokažemo da je zgrešio, međutim, pre samo dva veka ovaj vid kazne kod nas je bio zastupljen u mnogim sferama.
Politikin zabavnik beleži interesantno svedočanstvo o tome kako se u 19. veku kod nas sprovodila kazna “jedan put na mesto proći”. Na ovaj način bio je kažnjen Mihailo Rošo, bećar iz Austrije, koji je, za svoj greh, imao da primi kaznu “šest puta na mesto proći”.
Evo kako je to izgledalo:
Sredinom decembra 1828. godine Magistratu nahije Beogradske u Rogači stigla je naredba Narodnog suda. U dopisu je stajalo da ima da se izvrši presuda nad izvesnim Mihailom Rošom, bećarom iz Austrije. U tu svrhu knez Nikola mora da sakupi tri stotine momaka iz knežine i da ih dovede u Rogaču. Da ih postroji u dva reda, i svaki da dobije po jednu običnu šibu, „ili-ti prostije rečeno prutić”. Potom na početak reda da dovede prestupnika. Kada mu se „veleglasno i vrazumitelno” pročita presuda, da mu se skine košulja i da se pusti s gornjeg kraja između one dve vrste. Dok prolazi, svaki od momaka da ga onom šibom udara po leđima. A kad kažnjenik dođe do kraja reda, onda da se kroz istu paradu vrati natrag. I to se zove „jedan put na mesto proći”. A on ima šest puta da na mesto prođe. Kada se kazna izvrši, mora svako lekarstvo da mu se omogući, da bi mogao da ozdravi od pretrpljene šibe. Potom, kada ozdravi, da se pod stražom pošalje knezovima Suda beogradskog.
Posle ove priče sigurni smo da Mihailu nije padalo na pamet da ponvo pravi prekršaje.
Napomena: Ovaj tekst ima za cilj da prikaže jednu interesantnu pojavu koja se beležu u našoj istoriji, a ne propagiranje telsesnog kažnjavanja, niti bilo kakvog oblika nasilja.
(Opanak)
