Српска православна црква, њени архијереји, 18.фебруара ће бирати новог патријарха – осмог по реду од поновног успостављања Патријаршије 1920, а 46. од самог почетка, од 1346.
Аутор: Љубинка Петровић
Сабор Српске православне цркве, на коме ће се бирати нови патријарх, осми по реду од поновног успостављања Патријаршије 1920, а 46. од самог почетка (од 1346.), одржаће се 18.фебруара 2020, у Храму Светог Саве на Врачару.
Први српски патријарх био је Јоаникије II (1346-1354), а после пада Србије под турску власт, дошло је до насилног укидања Патријаршије. Редовно стање је успостављено 1557. После готово два века, 1776, ферманом султана Мустафе III, укинута је српска Пећка патријаршија и потчињена Цариградској. Српска патријаршија је поново успостављена 1920. (са седиштем у Београду).
Како се бира српски патријарх
Процедура за избор патријарха је таква да архијереји између себе бирају три кандидата, а потом се изабрана имена стављају на клир или у јеванђеље. Једну од три коверте са именом изабраног патријрха извлачи монах (из неког манастира, а за кога влада мишљење да је велики духовник). Од 39 архијереја, колико их има право гласа у Сабору, њих 30 испуњава услов да може ући у избор за патријарха (да има најмање пет година епархијске службе). Патријарх се устоличава у Саборној цркви у Београду, други или трећи дан по избору, а према речима митрополита Хризостома, чувара патријаршијског трона, устоличење новог патријрха ће уследити и у Пећкој патријшији, највероватније у септембру или октобру.
Први патријарх након обнове аутокефалије
Жељко Ињац, верски аналитичар, каже да је најзанимљивија личност, након обнове аутокефалије, први патријарх Димитрије.
– То је неки најзанимљивији период, да тако кажемо, то је период обнове српске Патријаршије и поновног почетка, након укидања Пећке патријаршије. Ту се негде постављају темељи онога што је српска црква и тим првим Сабором је руководио тадашњи патријарх – наводи Ињац и додаје:
– Требало је ујединити Цркву која је била распарчана, која није имала ту слободу, у Србији је била само митрополија… Оно што смо тада стекли, то треба ценити. То је тешком муком постигнуто.
Поглавари СПЦ након поновног успостављања Патријаршије 1920.
1. Димитрије
Основао три нове епархије, спремао устав за целу СПЦ.
– Први патријарх након обнове Патријаршије био је Димитрије Павловић. Рођен је 1846. у Пожаревцу, богословију је завршио у Београду 1868. Устоличен је 31.октобра 1920, у Саборној цркви у Београду. У време док је био на челу Цркве основане су три нове епархије: чешко-моравска, америчко-канадска и бихаћка, а стара браничевска је обновљена. Припреман је и јединствен устав за целу СПЦ, а који је проглашен након његове смрти. Сахрањен је у манастиру Раковица по сопственој жељи.
2. Варнава
У његово време подигнута зграда Патријаршије, преминуо под неразјашњеним околностима.
– Варнава Росић рођен је 29.августа 1880, у Пљевљима. Призренску богословију је завршио 1899. За патријарха је изабран 12.априла 1930. СПЦ је у његово време доживела своју обнову – право уједињење српске цркве, раније подељене на шест разних административних, финансијских и јерархијских подручја, великим делом је извршено док је он био на њеном челу.
Поред тога, подигнута је и садашња зграда Патријаршије и манастир Ваведење у Београду, а започето је и зидање храма Светог Саве на Врачару. Преминуо је под неразјашњеним околностима 1937.
3. Гаврило
За време Другог светског рата био у логору Дахау.
– Гаврило Дожић рођен је 17.маја 1881, у Врујцима. Завршио је Богословски факултет Атинског универзитета, где је и докторирао. За патријарха је изабран 8. фебруара 1938. За време Другог светског рата био је заробљен, најпре у манастиру Раковица, у Војловици, а потом, заједно са владиком Николајем, одведен је у логор Дахау. Вратио се у земљу 1946. Умро је 1950, сахрањен је у Саборној цркви.
4. Викентије
Решио питање пензионог осигурања свештенства.
– Рођен је 1890. у Бачком Петровом Селу, српску православну богословију је завршио 1913. у Сремским Карловцима.
За патријарха је изабран 1.јула 1950. Успоставио је везе са осталим православним црквама, које су након рата ослабиле. Такође, успео је да реши питање социјалног и пензионог осигурања свештенства (власт је после рата укинула црквени пензиони фонд). Преминуо је 5.јула 1958. Сахрањен је у гробници митрополита Михаила у Саборној цркви.
5. Герман
Изборио се наставак изградње
Храма Светог Саве на Врачару
– Рођен је 7.августа 1899. у Јошаничкој бањи. За патријарха је изабран 13.септембра 1958. и био је на челу СПЦ чак 31. годину. Успео је да се избори за наставак изградње Храма Светог Саве на Врачару – чак 88 пута је слао молбе. Залагао се за издавање црквених листова за верско просвећивање народа. Умировљен је 1990, јер се годину дана раније разболео и сломио кук, па више није био у стању да обавља бројне црквене дужности. Преминуо је 27.августа 1991, а сахрањен је у цркви Светог Марка у Београду.
6. Павле
Тек у 9-ом кругу добио довољан број гласова за кандидатуру
– Гојко Стојчевић, у монаштву Павле, рођен је 11. септембра 1914, у селу Кућанци, надомак Доњег Михољца у Славонији. Рано је остао без родитеља, а бригу о њему и млађем брату преузела је тетка. Током Другог светског рата остао је и без брата. За патријарха је изабран 1. децембра 1990. Тек у деветом кругу добио је довољан број гласова за улазак на листу од три кандидата. Преминуо је 15.новембра 2009, у 95.години, на ВМА, након дуге и тешке болести.
7. Иринеј
Важио за помиритеља, преминуо након борбе са коронавирусом.
– Рођен је 1930. у селу Видова, код Чачка. На крштењу је добио име Мирослав. Завршио је Богословију у Призрену, а затим и Богословски факултет у Београду. По повратку из војске постављен је за професора Призренске богословије. У манастиру Раковица, 1959, пре него што је постављен за професора, од тадашњег патријрха Германа примио је монашки чин, добивши монашко име Иринеј. За патријрха је изабран у јануару 2010. Важио је за помиритеља. Преминуо је 20.новембра 2020, у 91.години, у Војној ковид болници “Карабурма”, након борбе са коронавирусом.
Списак свих патријарха СПЦ
(године када су били поглавари)
1. Св.Јоаникије II (1346-1354)
2. Сава ИВ (1354- 1375)
3. Св. Јефрем (1375- 1379)
4. Св. Спиридон (1379 – 1389)
Св. Јефрем, поново (1389 – 1392)
5. Данило III (1392- 1398)
6. Сава V (1398- 1406)
7. Данило ИВ (1406)
8. Кирило (1407-1419)
9. Никон (1420-1435)
10. Теофан (1446)
11. Никодим II (1446- 1453)
12. Арсеније II (1453- 1463)
– После пада Србије под турску власт настало је нередовно стање и у Цркви, долази и до насилног укидања Патријаршије. Црквени престо није уредно попуњаван. А међу епископима који су у то време “придржавали престо Светог Саве” спомињу се херцеговачки митрополит Јован (1508. и 1509.) и Марко (1524.). Редовно стање у Патријаршији успостављено је 1557.
13. Макарије (1557- 1571)
14. Антоније (1571- 1575)
15. Герасим (1575- 1586)
16. Саватије (1587)
17. Никанор
18. Јеротеј (1589- 1591)
19. Филип (1591- 1592)
20. Јован (1592- 1614)
21. Пајсије (1614- 1648)
22. Св. Гаврило (1648- 1655)
23. Максим (1655- 1674)
24. Арсеније III Црнојевић (1674 – 1690)
25. Калиник I (1691-1710)
26. Атанасије I (1711-1712)
27. Мојсије Рајовић (1712-1726)
28. Арсеније IV Јовановић – Шакабенда (1726-1737)
29. Јоаникије III Караџа (1739-1746), Грк
30. Атанасије II Гавриловић (1746-1752)
31. Гаврило II Сарајевац (1752)
32. Гаврило III (1752-?)
33. Викентије Стефановић
34. Пајсије II, Грк
35. Гаврило IV, Грк
36. Кирило II (1758-1763)
37. Василије Јовановић Бркић (1763-1765)
38. Калиник II (1765-1766), Грк
– Ферманом султана Мустафе III године 1766. укинута је српска Пећка патријаршија и потчињена Цариградској патријаршији. Српска патријаршија поново је успостављена 1920, са седиштем у Београду.
39. Димитрије (1920-1930)
40. Варнава (1930-1937)
41. Гаврило (1937-1950)
42. Викентије (1950-1958)
43. Герман (1958-1990)
44. Павле (1990- 2010)
45. Иринеј (2010- 2020)
