Осим Храма Светог Саве, главни град Србије поседује бројне цркве које заслужују да буду посећене, а следи најужи избор оних без којих посета Београду не би требало да се оконча.
Саборна црква
Црква Светог архангела Михаила једна је од највећих црквених објеката који су подигнути у кнежевини Србији (1815-1882) и једна од најстаријих цркава у Београду. Подигнута је преко пута зграде Патријаршије и национални је симбол осамостаљивања и ослобађања од турског ропства.
Правоугаона, издужена основа допуњена је звоником на западу и полукружном олтарском апсидом на истоку. Зидана је опеком са кречним малтером, а међу архитектонским елементима распознају се решења касног барока и класицизма.
Иконе најрепрезентативнијег класицистичког иконостаса у Србији и већину композиција на сводовима и зидовима извео је један од најзначајнијих домаћих сликара 19. века, Димитрије Аврамовић. Посебно је вредна пажње ризница у којој се чувају златарска остварења, крстови, одежде и иконе. У цркви се налазе и гробови Милоша и Михаила Обреновића, реформатора српског језика Вука Стефановића Караџића и просветитеља Доситеја Обрадовића.
За саборну цркву се везује анегдота из периода ливења звона. Београдски везир Хусеин-паша припретио је војводи Петру Цукићу задуженом за постављање звона смрћу, уколико изврши започето. Војвода је одговорио: „Знам да ћу погинути од турске руке ако звоно подигнем или од руке свога господара ако исто не учиним“. Изабрао је прву опцију…
Црква Светог Марка
Једна од најлепших цркава престонице изграђена је на Ташмајдану у српско-византијском архитектонском стилу. Здање је настало према пројекту Петра и Бранка Крстића у периоду од 1931. до 1940. Куриозитет је да у моменту подизања, на територији Југославије није постојала већа православна црква.
Патрон цркве је апостол и јеванђелист Марко, који је и представљен у мозаику изнад главног улаза од стране сликара Вељка Станојевића (1962).
Архитектонско решење и фасада израђени су по узору на велику српску светињу Грачаницу. Црква има основу двоструко уписаног крста, петострану олтарску апсиду, пет купола и звоник. За фасаду су коришћене две врсте камена: светли пешчар и црвени камен из околине Параћина.
За мермерни иконостас заслужан је архитекта Зоран Петровић (1991-1992), а црква поседује и једну од најрепрезентативнијих збирки икона из 18. и 19. века. У њој се чувају и мошти цара Душана, краља Александра Обреновића и краљице Драге Машин.
Црква Светог Марка се сматра, после Храма Светог Саве, најмонументалнијом грађевином позног периода националног стила.
Богородичина црква Ружица
Иако нема поузданих детаља о тачном датуму нити ко је учествовао у изградњи, Ружица се сматра најстаријом црквом Београда. Подигнута је на Калемегданској тврђави на месту старе цркве истог имена из доба деспота Стефана Лазаревића (1377-1427), коју су порушили Турци при освајању Београда. Садашња грађевина је у 18. веку била магацин за барут, а од 19. века војна црква.
Према народном предању побожне сестре Ружица, Марица и Цвета подигле су свака по задужбину у Београду и наденуле им своја имена. На основу другог извора, назив Ружица потиче од паганског празника Розалије за време кога су се учесници у светковини посипали латицама ружа.
Будући у прошлости војно светилиште, црква поседује полијелеје (лустер налик на свећњак) израђене од трофејног оружја из Првог светског рата. Пред улазом су две статуе изливене од топовских чаура: ратник из времена цара Душана и пешадинац из Балканских ратова.
Живопис у цркви извео је 1938. руски сликар Андреј Васиљевич Биценко. Осим светитеља, на зидовима су представљени и владари: руски цар Николај ИИ и краљеви Петар и Александар Карађорђевић.
Надомак цркве налази се и Капела Свете Петке подигнута 1937. по пројекту Момира Коруновића, на месту чудотворног извора, а у част премештања светитељкиних моштију у Београд.
Извор: Београд за љубитеље уметности, текст: Катарина Хаџи-Минић
