Свети Василије Велики обележава се у Србији истог дана кад и Обрезање Господње одн. Мали Божић – Православна нова година.
Ово је велики празник, обележен црвеним словом, а у Богослужбеном уставу знаком великог празника (црвени крстић у црвеном кругу), што значи да је у првој од шест група у које су рангирани сви црквени празници у години. Архиепископ Василије, назван је Великим због својих заслуга и сматра се учитељем васцеле Цркве, оцем источног монаштва, браниоцем вере од јеретика.
Свети Василије Велики рођен је у месту Кападокији, око 330 године, од оца Василија и мајке Емилије, а у време цара Константина Великог. У седмој години родитељи његови, дадоше га у школу, где он, због бистрине свог ума изучи филозофију за пет година и оде у Атину, где настави своје школовање. Изучавао је све светске науке тога времена (филозофију, астрономију, реторику). Школски другови су му били Григорије Богослов и Јулијан – цар одступник.
Крстио се у зрелим годинама, на реци Јордану заједно са својим бившим учитељем Евулом. Био је пуних десет година епископ Кесарије Кападокијске, поставши велики поборник православља, одлика моралне чистоте и верске ревности, те се стога с правом назива Велики (св. Василије Велики). Упркос свему, постао је чврст стуб Цркве Христове и назван је Пчелом Цркве Христове, која носи мед вернима и жаоком својом боде јеретике.
Сачувана су многа његова дела, богословска, канонска, апостолска, као и служба названа по његовом имену. Она се служи десет пута годишње и то: 1. (14. јануара), уочи Божића, уочи Богојављења, у све недеље Часног поста (осим Цветне Недеље), на Велики петак и на Велику Суботу.
По природи веома болешљив, поживео је свега педесет година. Свој земни живот скончао је 1. (14. јануара) 379. године, преселивши се у Царство Христово.
Васиљевдан се код Срба слави као крсна слава, а код Грка и Руса као имендан.
Код Срба се поводом Светог Василија припрема посебан колач – василица. Код Грка је сличан колач назван “василопита”.
У српској кнежевини су у XIX веку овога дана одржаване народне скупштине, а у Хиландару је обичај да бива годишњи сабор стараца.
