Преносимо вам причу из књиге “Нова чудесна исцељења и јављања Светога Василија Острошкога” у којој су сабране исповести свих оних којима је свети Василије својом милошћу помогао, излечио их и избавио од разних невоља.
Ова прича сведочанство је игумана косијеревског Данила, из маја 2006. године. У њој описује како је Свети Василије опоменуо и васпитно казнио једну жену због тога што је, после искања и добијања помоћи од светитеља на Острогу, отишла код хоџе да би тражила помоћ за породичне проблеме.
Када сам био на чреди у Манастиру Острогу код Свеца уочи Преноса Моштију Св. Саве (18. маја 2006) дошла је једна жена у храм код Свеца, плачући и јецајући потресно.
Упитах је шта је разлог толикој њеној жалости, а она ми рече следеће:
“Пре три године ја сам била овде и дарове своје донела Св. Василију и молила за напредак моје фамилије, и после тога све ми је кренуло набоље, и слога завладала у кући, и све је било здрраво и весело.
Пре три месеца наиђе нека криза, муж је престао да добија плату редовно, а и све се почело мењати на горе. Ја, сва очајна, одох код хоџе да ми помогне да вратим благостање које је било.
Тога дана увече кад одох на спавање, јави ми се у сну Св. Василије. Сањам да сам у манастиру Острогу крај ћивота и Светац подиже главу, погледа у мене и рече ми:
– Зашто си ишла код слуге ђавољег? Сада ћу те казнити, и удари ме ногом у лице и рече: – И опет ћу, још једном. И удари ме и левом ногом у леви образ.
Пробудих се од страха и бола. Одох у купатило и запрепастих се када сам се погледала у огледалу. Лице ми је било потпуно надувено и отекло, а очи једва да су отворене од отока. Бол је био ужасан и неиздржив.
Отишла сам лекару и он се зачудио како сам изгледала! Нисам му рекла шта се десило како сам задобила ове повреде, већ сам му рекла да сам пала и да сам се тако повредила.
Ево, три месеца од тада стање једва да ми се мало побољшало, а силне лекове сам узимала.”
Док ми је ово говорила, лице јој је још увек било натекло и црвено, а рекла ми је да још увијек има болове, само мало слабије него пре.
Прочитао сам јој молитву и помазао јој лице уљем из кандила које гори изнад главе Свеца.
Рекла ми је да је из Ужица и да јој је име Радојка. Иако сам тридесет година свештеник, толико сам био пренеражен овим чудом Св. Василија да сам заборавио да је питам како се презива.
Ово чудо Св. Василија је опомена и порука многима тј. свима онима који, поред оваквог дивног и страшног Божијег Свеца и Чудотворца Острошког Василија, одлазе хоџама врачарама, тражећи од њих помоћ у својим невољама.
Слава и милост и хвала Светом Василију!
ОПАНАК
