Srpska pravoslavna crhva i njeni vernici danas slave Svete Otroke.
To je legenda o sedam mladića, koje su stari hrišćani veoma poštovali. Međutim, ona se danas pomalo zaboravljena, pa mnogi i ne znaju za ove svetitelje.
Radnja je smeštena u Efes (današnja Turska) oko 250. godine leta Gospodnjeg. U to doba pod vođstvom cara Decijam hrišćane su gonili sa svih strana. Sedmorica mladića, hrišćana, koji su bili i vojnici, odbili su da prinosr žrtve mnogobožačkim bogovima, pa su se, bežeći od cara i njegove vojske, sakrili u pećinu kod brda Ohlon.
Priča kaže da je reč je bila o deci najuglednijih starešina Efesa, a zvali su se: Maksimilijan, Jamvlih, Martinijan, Jovan, Dionisije, Ekzakustodijan i Antonin.
Po dolasku u pećinu, Decije je saznao šta su momci uradili i naredio je da se pećina zazida. Mladići, ipak, po Božjoj volji, predanje kaže, nisu umrli, već su zaspali.
Spavali su preko 200 godina! Za to vreme hrišćanstvo je postalo dominantna vera širom Evrope. Mladići su se, napokon, probudili u vreme vladavine Teodosija II, pobožnog i blagog vladara, zdravi i isti kakvi su pre više od dva veka bili.
Iznenadili su se kada su, izašavši iz pećine, videli da se nalaze u sasvim drugačijem vremenu i među sasvim drugim ljudima. Naravno, izazvali su veliku pažnju svojom pojavom, a zbog svojih priča o sopstvenom vaskrsenju umalo i da poginu.
U to vreme, pričama o vaskrsenju bavili su se uglavnom jeretici, dok su hrišćani odbacivali tu mogućnost. Legenda kaže da je sam Teodosije želeo da vernicima dokaže da je vaskrsenje moguće. Tada je jedan pastir koji je svoje ovce redovno vodio na ispašu u blizini pećine gde su mladići spavali, rešio da napravi tor za svoje ovce, pa je odnosio kamen po kamen iz zida kojim su momci bili pregrađeni. Tako je i naišao na usnule mladiće koje je Teodosije odmah prihvatio kao vaskrsle mučenike.
Sedam mladića iz Efesa su nedelju dana pronosili reč Božiju i pričali svetini koja je dolazila da ih vidi o čudima večnog života i tajnama vaskrsenja. Nakon toga, ponovo su usnuli u pećini, ovoga puta, da čekaju drugi Hristov dolazak i opšte vaskrsenje koje će tada nastupiti.
Svetih Sedam Otroka Efeskih bili su vrlo poštovani u prvom periodu hrišćanstva, ali danas je legenda o njima sasvim zaboravljena. Retko se gde više može pronaći crkva podignuta u njihovu čast, ili freska na kojoj su naslikani.
Svetih Sedam Otroka smatraju se zaštitnicima mladića i muškaraca. Veruje se da će se njima na današnji praznik ispuniti svaka želja ako u crkvi zapale sveću i pomole se sedmorici “spavača”.
U modernoj kulturi na njih se gleda kao na “putnike kroz vreme”.
