Sveti Simeon Mirotočivi, rođen kao Stefan Nemanja, bio je veliki vladalac srpskog naroda, ujedinitelj srpskih zemalja i tvorac nezavisne srpske države.
Smatra se da je najpre bio kršten u latinskoj crkvi, ali je kasnije postao pravoslavac. Nakon što je utvrdio državu i veru u njoj, Nemanja, je krenuo stopama svog najmlađeg sina Svetog Save i zamonašio se. Po zamonašenju u manastiru Studenici 1195. godine, dobio je ime Simeon.
Njegova žena, Ana primila je, takođe, monaški čin i povukal se u ženski manastir.
Sveti Simeon je proveo 2 godine u Studenici, a zatim se pridružio svome sinu Savi na Svetoj Gori. Njih dvojica su tu sagradili 6 paraklisa: Spasitelju, Besrebrenicima, Svetom Georgiju, Svetom Teodoru, Preteči i Svetom Nikolaju.
Sveti Sava i Sveti Simeon otkupili su ruševine Hilandara i na tom mestu sagradili predivan manastir, koji je i danas centar srpskog pravoslavlja i jedna od naših najvećih svetinja. Posle 8 meseci od podizanja manastira, Sveti Simeon je umro, 13. februara po starom, a 26. februara po novom kalendaru 1200. godine.
Na današnji dan, u spomen na Svetog Simeona, održavali su se panađuri (vašari), a danas je to samo običaj u Valjevskoj Mionici. U narodu se o Stefanu Nemanji održalo predanje kao o zmajevitom čoveku, koje potiče od njegovih ratnih uspeha u borbama sa moćnom Vizantijom.
Po predanju, Stefan Nemanja bio je proždrljiv, jer se u njega bila uvukla ala, pa je bilo potrebno i nju hraniti. Nemanja je za ručak jeo pečenog vola, u njemu pečenog ovna, u ovnu pečenu kokoš i u njoj pečeno jaje. Jednom o ručku, Nemanja je bio kod svog sina Svetog Save, i zatražio da ruča. Sava mu pružio poskuricu (pečat sa slavskog kolača), a ala zinula da je dohvati. Tada Sava zgrabi alu i baci je u more. Od tada Nemanja više nije bio proždrljiv.
O tome koje su sve zadužbine podigli sveti Simeon i sveti Sava možete pročitati u narednom tekstu: ZADUŽBINE SVETOG SAVE: Celokupna Savina ktitorska delatnost od neprocenjivog je značaja za sve Srbe
