Prva slava posle Božića, Sveti prvomučenki Stefan, obeležava se 9. januara.
Sveti Stefan bio je postavljen za prvog arhiđakona, koga su Sveti apostoli postavili da pomaže sirotinji u Jerusalimu.
Za hrišćansku veru stradao je godinu dana nakon silaska Duha Svetog na zemlju.
O njegovoj veličini i jakoj veri govore i poslednje njegove reči:
“Gospode, ne uračunaj im greh ovaj”.
Postradao je u 30. godini, a svojim mučeništvom je dokazao da je “krv mučenika-seme Crkve”.
Mnogi običaji i verovanja vezana su za ovaj praznik, a mi vam prenosimo samo neka od njih!
ŠTA ČINITI NA PRVOJ SLAVI POSLE BOŽIĆA
Kult Svetog Stefana Prvomučenika je vrlo razvijen u srpskom narodu i podignuto je preko 40 hramova sa njegovim imenom. Pomen arhiđakonu Stefanu crkva daje četiri puta godišnje. Kao krsnu slavu slavi ga i Republika Srpska.
Postoji veliki broj narodnih običaja vezanih za Stevanjdan. Najrasprostranjeniji je onaj da se tog dana iznosi božićna slama iz kuće. Pažljivo pometena, slama se nije bacala, jer se verovalo u njenu plodotvornu moć, pa je stavljana radi podsticanja roda i napredovanja, u raklje drveća voćaka, u pčelinjak ili privredne zgrade.
Iznosi se na već obogaćen sto sa suvim voćem, orasima, medom, jabukama i narandžama a zatim posvećuje i seče ili lomi, već pram lokalnim običajima).
Za ovu slavu, šaljivo kažu da je drže škrtice, jer siti gosti posle Božićnog slavlja teško da mogu mnogo da pojedu i popiju.
Ipak, za ovu kao i za sve slave slavljene na tlu Srbije najvažnije je da domaćin na sto iznese slavski kolač, da na trpezi uz ikonicu sveca – Svetog Stefana, gori slavska sveća i da u domaćinovu kuću dođu njegovi najbliži – rodbina, kumovi, bliski prijatelji. Bez njih, ništa od navedenog nema smisla.
