Ubrzo nakon što je postao episkop u Miri, Sveti Nikola je poželeo da otputuje u daleku Palestinu, da u njoj obiđe sva sveta mesta i da se nastani u pustinji kako bi tihovao i na taj način bolje sagledao puteve koji nas prisno povezuju sa Bogom. Ukrcavši se na lađu koja je tek stigla iz Egipta, Sveti Nikola je počeo da upozorava mornare o nesreći koja će ih na tom putu zateći, a o kojoj oni nisu mogli ni da slute. Najavio im je buru i najezdu demona. Sveti Nikola je video da će se đavo popeti na lađu i mačem preseći konopce na katarci i užad na krmi. Upozorio je da će nečastivi obuzeti ceo brod svojom demonskom silom u nameri da ga zajedno sa posadom i putnicima potopi.
I dok je Nikola izgovarao svoje upozorenje, kao na neki znak podigla se velika oluja, more je podivljalo, a lađa se divlje ljuljala na talasima. Uplašeni putnici i posada zbila se oko Nikole i molila i preklinjala Boga da ih zaštiti od velikog zla. Nikola ih je smirivao govoreći im da će ubrzo doći do preokreta, što se zaista i dogodilo. More je bilo ukroćeno i nastao je mir. Ljudi su počeli da se zahvaljuju bogu i Svetom Nikoli zbog izbavljenja od najcrnje sudbine.
Sveti Nikola zaštitnik moreplovaca
Međutim, đavo se nije predavao tako lako. Kada se jedan mornar popeo na vrh jarbola da popravi brodsku opremu, okliznu se i pao bez daha, načisto mrtav. Tada je opet nastupio Sveti Nikola, koji je svojom usrdnom molitvom brzo povratio u život mladog mornara, a zatim je njihova lađa nastavila da plovi po mirnom moru ka svom cilju.
Od toga dana Sveti Nikola je postao zaštitnik moreplovaca i svake godine na dan kada se slavi ovaj svetac, sve lađe, gde god da se nalaze, bacaju svoja sidra i do sutradan miruju, odajući na taj način poštu ovom svetitelju. A pri svakom velikom putovanju ili u brodolomu i oluji, moreplovci često pozivaju i mole se ovom svetitelju za pomoć.
