Светог Николу слави највише домова у Србији. Број свечара прелази 30 процената укупног становништва наше земље. Ако рачунамо да просечна породица има око 20-ак гостију за славском трпезом, онда је потпуно јасна изрека “пола Србије слави Никољдан, а друга половина одлази у госте.”
На улицама у Србији на дан светог Николе понавља се иста слика. Ужурбани пролазници, елегантно обучени, са цвећем и флашама пића у рукама журе да стигну на по две, три славе истог дана. Премда ове године свети Никола спада у уторак, радни дан, врло је могуће да ће се оваква слика поновити и сутрадан, па чак и у среду. Познато је да многи Срби славу славе три дана, а сада ће то бити највише из практичних разлога.
Ево ко све обележава светог Николу и зашто је то најмасовнија слава у Србији –
Поштовање Светог Николе у нашем народу објашњава се угледом који је стекао још за живота, у римско доба. Прелазећи у хришћанство, за патрона га је бирао велики број Срба. Свети Никола Чудотворац својим животом наметнуо се као симбол хришћанских вредности. Према предању, вођен чудесним гласом кренуо је у народ да шири веру, правду и милосрђе и већ је својом појавом доносио утеху, мир и добру вољу. Напуштајући паганска веровања, Срби су на примеру Николаја Мирликијског препознавали значај и смисао хришћанства.
Колико је поштован говори и податак да је њему посвећена готово половина храмова СПЦ. Свети Никола је такозвана кровна, манастирска слава Српске патријаршије. У оквиру СПЦ постоји више од 600 цркава и манастира посвећених Светом Николи.
Многопоштован у српском православљу свети Никола је био заштитник српских краљева и владара –
Управо зато су најстарије цркве наши владари посветили светом Николи. Према предању, сматра се да је свети Никола повратио вид Стефану Дечанском, те је с тога овај српски краљ цркви у Барију поклонио икону овог светитеља на којој се заснива данашња представа овог свеца прихваћена у целом свету. По предању, на ту икону верно је пренет свечев лик нацртан на сабору у Никеји, те се ова српска икона сматрана чудотворном. Чак и данас стоји изнад велике часне трапезе која покрива гроб светог Николе, а начињена је од сребра које је поклонио краљ Милутин. Краљ Милутин око свечевог гроба направио је и капелу изливену од мешавине сребра и злата. Чак и после пропасти средњовековне државе Срби су и даље даривали овај храм.
И Кнез Милош Обреновић је славио Светог Николу по свим народним обичајима, а док је дизао славу, пуцали су топови и звонила црквена звона.
И деца широм Србије прослављају овај празник, а слави се и велики број имендана –
По градовима и варошима Србије раширено је веровање да Св. Никола ноћ уочи свог празника, обилази децу која су била добра у току године и дели поклоне. Поклон обично оставља у дечјим ципелама. И данас многа деца чисте своје ципеле и стављају их у прозоре, да би се ујутру, на Никољдан, силно обрадовала кад у њој пронађу поклон.
Никола је најпопуларније мушко име за дечаке у нашој земљи, па многи мушкарци у Србији на дан светог Николе славе свој имендан. Као и многе Николине.
Заштитник је путника, морепловаца, трговаца, стрелаца, деце и студената. Такође је заштитник многих градова и лука (посебно у Грчкој и Италији).
Свети Никола је васељенски светац, што значи да га подједнако поштује и западни и источни свет. Њему су посвећени бројни храмови у Русији, Грчкој, Бугарској, а велика пажња му се придаје и у Британији, Италији, Немачкој, Шпанији… Патрон је и града Амстердама у Холандији.
