Многи домови у Србији 24. новембра обележавају сећање на Светог краља Стефана Дечанског из рода Немањића, сина краља Милутина и оца цара Душана Силног. Помен му се даје на овај дан јер је то датум његове смрти (24/11 новембра). Међутим, овај дан у народу се одвајкада назива Мратиндан или свети Мрата.
Ко је Свети Мрата и какве везе има са српским краљем, питају се многи.
Наиме, некада се на овај дан у народу прослављао Свети Мартин, чије су име Срби скратили у Мрата. Црквеном одлуком на овај дан премештена је слава посвећена српском краљу Стефану Дечанском. На овај дан (24/11 новембар) помиње се и слави више светитеља, као уосталом и већином дана у години. Тако се од давнина у Хришћанској цркви тога дана славе Свети мученици Мина, Виктор и Викентије. Потом је додата и успомена на Св. мученицу Стефаниду. Затим, у Византији и слављење успомене на Св. исповедника Теодора Студита. У Руској цркви се на тај дан такође слави блажени Максим, Христа ради јуродиви чудотворац московски. Код нас је опште познато да се тога дана славе и Св. Стефан Дечански и Свети Мартин – Мрата.
Некада су Православна и Римокатоличка црква користиле заједнички, јулијански календар. По јулијанском календару, дан Св. Мартина у Римокатоличкој цркви био је 11. новембра, што упућује да је овај култ био јак и међу православним Србима, јер су и након реформе, Срби 11. јулијанског новембра наставили да обичајно прослављају дан по имену „Мратиндан“ или „Мратиње“, као и светитеља по имену „Св. Мрата“. 11. новембар по јулијанском календарду, у 20. и 21. веку пада на 24. грегоријански новембар.
Хрвати као римокатолици такође користе иста имена – Мартиндан/Мратиндан, Мартиње/Мратиње, заједнички свечев надимак “Св. Мрата” и изрека “Св. Мрата, снег на врата”, што упућује да је у далекој прошлости међу свим Јужним Словенима култ Св. Мартина био изузетно јак и да се обичајно прослављао по римском календару у тада јединственој Хришћанској цркви, те да се са том праксом међу Србима наставило и након Раскола 1054. године и преваге цариградског календара.
У Српској православној цркви негира се оваква веза православног Мратиндана са римокатоличким Мартинданом и објашњава да је “Св. Мрата” народни надимак за краља Стефана Дечанског, који се обележава 11. новембра / 24. новембра. У историјским изворима о Стефану Дечанском српски краљ се нигде не појављује под оваквим надимком, већ само под именом Свети Стефан Слепи. Познато је да је наш народ и пре рођења Св. Стефана Дечанског био хришћански народ, и да је 24/11 новембра празновао овог светитеља кога је називао Светим Мратом. А постојали су и тзв. „Мратинци” – вучји празници од 22. до 27. новембра.
Свети Мрата се међу старим Србима сматрао заштитником вукова. Период од Ђурђица до Св. Мрате зове се “Мратинци”. У ове дане Срби су строго поштовали одређене обичаје и прогнозирали какво их време очекује наредне године, на основу временских прилика током Мратинаца.
Свети Мартин – Мрата рођен је у четвтом веку. Био је хришћански светитељ и епископ града Тура. Отац му је био римски официр, тако да се и Мартин против своје спремао за војничку службу. Након једно необишног догађаја, када је просјаку дао свој војнички огртач, јавио му се у сну Исус Христос. Мартин је напустио војну службу након тога, крстио се и постао хришћанин. Убрзо затим се замонашио у епархији Светог Иларија Поатијског, и тамо проводио живот пун хришћанских подвига.
Против његове воље постављен је за епископа у граду Туру. Радио је предано у турској епархији и водио тешку борбу са незнабошцима и јеретицима аријанцима. Умро је 397. године.
И као што, по традицији, дан Св. кнеза Лазара славимо као Видовдан, по Св. Виду кога је наш народ славио и пре Косовске битке, па се тај назив задржао у успомени овога дана, тако на Св. Стефана имамо Мратиндан.
Опанак
