Sveti Andrija Prvozvani obeležava se 30. novembra po starom, a 13. decembra po novom kalendaru.
Prvi apostol Hristov, Sveti Andrija, rođen je u gradu Visaide. Otac mu je bio Jevrejin Jone, a brat apostol Petar. Po zanimanju je bio ribar, ali onoga trenutka kada je ugledao Isusa Hrista odbacio je svoje mreže i napustio je dotadašnjeg učitelja Svetog Jovana Preteču i krenuo je za Hristom kao njegov prvi apostol, zbog čega je i nazvan Prvozvani. Sa sobom je poveo i svog brata Simeona, koji je po dobijanju hrišćanske vere, uzeo ime Petar.
Sveti Andrija je veru propovedao u mnogim zemljama i mnoge narode je preveo u hrišćansku veru. Iako je pretrpeo mnoge nedaće i nevolje lečeći i pomažući bolesnima, Sveti Andrija je ostao nepokolebljiv u svojoj veri. Čak i kada ga je carski namesnik Patrasa, Egeat, razapeo na krst i probo kopljima, on je nastavio da propoveda Hristovu veru, ne plašeći se ni smrti, jer smrt pravednika je dragocena, a smrt grešnika ljuta.
Umro je u 62. godini života, a njegove mošti su, posle više godina, prenete u Carigrad u hram Svetih apostola. Njegova glava se nalazi u Rimu, deo moštiju u manastiru Svetog apostola Andrija u Kefaloniji, a ruka u Moskvi.
Nakon njegove smrti, nastavljeno je lečenje ubogih i bolesnih na njegovim čudesnim moštima, koje je Sveti Andrija započeo tokom svog života.
Dan kada se slavi Sveti Andrija po mnogo čemu je bio značajan u srpskoj istoriji. Naime, 1806. godine, na ovaj dan, Beograd je oslobođen od Turaka u Prvom srpskom ustanku, a slavni vožd Karađorđe je Svetog Andriju uzeo za svog sveca i tako započeo tradiciju ove slave u srpskom narodu. I dan danas porodica Karađorđević obeležava ovaj praznik kao svoju krsnu slavu.
Sveti Andrija Prvozvani
