Српска православна црква и њени верници данаса прослављају Светог Алексија Римског, светитеља познатог и као Човек Божји.
Његов култ је у прошлости био изузетно јак, како код западних, тако и код источних хришћана.
Свети Алексије рођен је у угледној и богатој римској породици у време владавине цара Хонорија. Без обзира на сву моћ и богатсво, родитељи Алексијеви били су веома побожни и богоугодни људи.
Пошто је био принуђен да се ожени, Алексије је већ прве брачне ноћи побегао од жене и као просијак је провео наредних 17 године. Лутао је од места до места широм Римског царства и ширио хришћанску веру, непрестано се молећи Богу.
Након 17 година лутања, лађа на којој је Алексије био, због јаких ветрова, скренула је са свог првобитног пута и нанела их до Рима. Светитељ је то схватио као знак и посетио је кућу својих родитеља. Отац и мајка нису познали просјака који је тог дана дошао на њихова врата, али су му дозволили да живи у колиби у њиховом дворишту. Свој испоснички живот Алексије је наставио ту и у наредних 17 година живео надомак родитељске куће.
Верује се да је на дан када је умро Свети Алексије Римски у цркви Светих апотола зачуо се глас који је окупљенима рекао да потраже Божјег човека. Убрзо је откривено да је тај Божји човек иправо просијак који живи у дворишту једне богаташке поросице.
Када је цар са пратњом стигао до Алексијеве колибе нашао је мртвог светитеља коме је лице светлело као сунце.
У руци је имао папир на коме је, непосредно пред смрт, записао своју животну причу. Из тога су родитељи и његова жена која га је све време чекала сазнали ко је заправо био просјак кога су примили у свој дом.
Породица Светог Алексеја брзо је преболела његову смрт увидевши чуда која је чинио и након смрти.
Хришћани верују да су се додиром његовог тела лечили многи болесници и да је из тела Светог Алексија потекло свето миро.
Сахрањен је у ковчегу од мермера и смарагда. Глава му се налази у Светој лаври на Пелопонезу.
Сећање на Светог Алексија Римског поштују обе хришћанске цркве иако је он временом постао много познатији на Истоку. Српска православна црква слави га 17. марта по црквеном, а 30. марта по грегоријанском календару.
Свети Алексије се сматра заштитником просјака, путника, болничара, ходочасника и дадиља.
Народ каже да “Човек Божији” брине о свим убогим и несрећним људима и да, на данашњи дан, никако није добро отерати просјака са врата или му одбити милостињу јер ћете тако увредити светитеља.
Свети Алексије Римски: Ево зашто треба да будете добри према просјацима данас
