Света првомученица Текла, ученица Светих апостола Павла и Варнаве, живела је у I веку. Рођена је у Иконији у породици незнабожаца.
Кад су у Иконију пристигли Свети апостоли Павле и Варнава, имала је осамнаест година и била верена за неког младића. Слушајућу проповед о јеванђељу из уста Светих апостола, нашла се међу оним незнабошцима коју су поверовали у Христа. Тада ју је крстио апостол Павле, а она се заветовала да ће до краја живота остати у девству.
Огорчена мајка присиљавала је на разне начине ћерку да се одрекне таквог завета, па ју је пријавила и судији захтевајући да је строго казни. Из огња у који је по казни бачена, Текла се избавила неповређена и отишла с апостолом Павлом у Антиохију, где је ускоро оптужена као хришћанка која се гнуша брака, јер је одбила удварање градског старешине.
Осуђена због тога на смрт, бачена је пред звери које нису хтеле ни да је дотакну. Ослобођена, почела је да проповеда јеванђеље и многе преобратила у хришћане, да би се потом, по благослову апостола Павла, повукла у пусто место у близини Селевкије,где се подвизала и својим исцељитељским и чудотворним моћимауверавала људе у снагу Христове вере којој су приступили.
Верујући да њена моћ потиче од девичанства, неки врачи из Селевикије послали су младиће да напаствују девицу, али се она у бегу помолила пред једном стеном која се расклопила и постало јој скровиште, а касније и гроб.
Упокојила се у I веку као веома стара, Свети Јован Златоусти је за њу рекао: “Чини ми се да видим ову блажену деву како приноси Господу једном руком девство, а другом мучеништво.”
Верује се да ће управо Света Текла помоћи свима који на данашњи дан почну да раде нешто, а западну у невоље. Довољно је да само искрено замоле и духовна помоћ ће стићи. Света Текла сматра се “првострадалницом” међу женама и такође њиховом заштитницом.
Народ сматра да ће данас дамама које оду у цркву и искрено замоле светитељку, бити испуњена једна жеља докле год је искрено и дубоко желе и верују. Мошти руке свете Текле се чувају у старој сарајевској цркви.
