Majka bogorodice Marije, sveta pravedna Ana, bila je ćerka sveštenika Matana, koji je poticao iz Levijevog roda, a po majci Mariji bila je iz Judinog roda. Imala je dve sestre:Mariju, koja jerodila Salomiju, i Soviju, koja je rodila Jelisavetu, majku Svetog Jovana Preteče i Krstitelja. Njen suprug Joakim, otac bogorodice Marije, bio je Varpafirov sin i potomak cara Davida iz Judinog roda. prema predanju, Joakimu je sam Bog obećao da će se u njegovom potomstvu roditi spasitelj sveta.
Supružnici Joakim i Ana živeli su veoma skromno i pobožno u galilejskom Nazaretu. za sebe su ostavljali samo trećinu prihoda, a ostalo su delili siromasima i žrtvovali hramu. Kako su do poznih godina bili bezdetni, prekorevali su ih zbog toga susedi i poznanici.
Kad su jednom otišli u jerusalimski hram da prinesu žrtve, prvosveštenik Isahar rekao je Joakimu da ne može iz njegovih ruku da primi žrtvu zato što je bezdetan. Ožalošćeni i osramoćeni, Joakim i Ana se vrate kući, skrušeno se i dalje moleći da Bog i njima podarim porod. Kad je već izgubila nadu da će joj molitve biti uslišene, Ani se u snu javi blagovesnik Gavrilo i rekao joj da ode u jordansku pustinju pored Jerohima i da tamo u pećini provede četrdeset dana u molitvi i postu, kako bi posle toga rodila devojčicu. Pošto je poslušala taj glas, Ana je začela i posle devet meseci rodila čerku Svetu Devu Mariju, majku Isusa Hrista.
Anin suprig sveti pravedni Joakim poživeo je osamdeset godina, a posle njegove smrti Sveta Ana se preselila u Jerusalim, gde je proživela još dve godine i upokojila se u 79. godini života. Dan njenog upokojenja slavi se 7. avgusta kao dan Uspenja (usnuća, smrti)
Svete Ane. Dan kada je blagovesnik Gavrilo najavio da će Ana roditi ćerku slavi se 22. decembra kao Sveto začeće ili Začeće Svete Ane, a narod taj dan naziva i Janjino začeće. Dan posvećen Bogorodičinim roditeljia slavi se 22. septembra kao Sveti pravedni Joakim i Ana, a narod ih naziva još i Jaćim I janja ili, skraćeno, Aćimana i Ćimijan.
Rasuđivanje na današnji dan kaže:
Milostinju ne treba davati s gordošću nego sa smirenjem smatrajući onoga kome se daje milostinja boljim od sebe. Ne reče li sam Gospod: meni učiniste ono što učiniste malim i siromašnim.
Ako, dakle, dajemo milostinju ma u čije drugo ime, ili u ime svoje, ne možemo izbeći gordosti, koja čim se pojavi u srcu ništi sva učinjena dobra dela. I kad dajemo prosjaku kao prosjaku, a ne kao Hristu, ne možemo izbeći ni gordosti ni prezrenja. A šta vredi činiti čoveku milostinju gordeći se sobom i prezirući čoveka? Vrlina nije vrlina, ako se pomeša s grehom, kao što mleko nije mleko, kad se pomeša sa gasom ili sirćetom.
Njihov kult je najrašireniji u Starom Blahu i Levči i Temniću, gde se slavi i kao zavetni dan nekih naselja. Od te tri slave, najbrojnija je Sveti Joakim i Ana, koja u Šumadijskoj eparhiji ima oko 190 svečarskih domova, a slavi se i u istočnoj i srednjoj Bosni.