Dani između 19. i 20. oktobra 1941. godine zauvek će se pamtiti u srpskoj istoriji. U tom periodu nacisti su u Kragujevcu streljali ogroman broj civila, ne izuzimajući đake i decu, od kojih je najmlađi imao samo 11 godina.
Ono što većina ljudi ne zna je da je tih dana smrt samo pukom srećom izbegao i naš slavni glumac Mija Aleksić.
Nakon Drugog svetskog rata na suđenju u Nirnbergu predstavnici tadašnje Jugoslavije dokazivali su da je u Kragujevcu 1941. godine streljano oko 7.000 civila. Savremena istraživanja kažu da su tada ubijena 2.792 građanina jer za toliko osoba postoje ličnim podacima – ko su bili, gde su i kada rođeni, čime su se bavili… Među njima je bilo i 300 kragujevačkih učenika i dece od kojih je najmlađe imalo 11 godina.
Ovaj zločin je skoro svaku kragujevačku porodicu zavio u crno.
O strahotama ovog događaja govorio je mnogo godina kasnije, čuveni srpski glumac, Mija Aleksić.
Sedam godina nakon što se, zbog daljeg školovanja, sa porodicom preselio u Kragujevac, 1934. godine Mija Aleksić će se, kao mladić od 18 godina, naći među stotinama đaka čekajući svoj red za streljanje.
Evo njegove priče:
-Tog 20. oktobra 1941. godine, pošao sam u školu. Pošto su Nemci zauzeli zgradu naše Gimnazije i tu napravili bolnicu, mi smo sa odeljenjima bili rasuti po gradu. Naša dva odeljenja 8. razreda Druge muške Gimanzije bila su smeštena u blizini velikog parka u Kragujevcu i tu je bio i deo nastavničkog saveta. Imali smo čas koji je držala Branka Ranković, nastavnica srpsko-hrvatskog jezika, neki naš drug Vlada Kapama čitao je referat, ali je sve to bilo formalno da se malo održi neko raspoloženje jer su svi očekivali kad će Nemci da ulete u odeljenje – ispričao je slavni glumac godinama kasnije.
– Ušao je jedan Nemac, pogledao u razred i zatvorio vrata. Mi smo mislili da je time završeno, da se neće više vraćati, ali se njemu izgleda učinilo da je to bio slab efekat i onda je nogom odvalio vrata, vrata su odletela u ugao, on je dreknuo i onda nas je postrojio po ulici. Sprovedeni smo u topovske šupe. Naravno da su oni u prvo vreme govorili da će to biti neko legitimisanje, odvođenje u logore, ali niko nije pomišljao na streljanje – pričao je Mija Aleksić.
Nemački okupator streljao je civile u Kragujevcu u znak odmazde. Povod su bili nemački gubici u borbama sa partizanskim i četničkim jedinicama, a dosledno je primenjivana naredba tadašnjeg generala Franca Bema od 10. oktobra 1941. godine – 100 Srba za jednog ubijenog Nemca i 50 Srba za ranjenog.
Oko pola 6-6, streljana je prva grupa i to zatvorenika koje su doveli iz samog zatvora. Tu je bilo nekoliko Jevreja i komunista koji su bili u Glavnjači. Dovedeni su uveče i u blizini naših baraka streljali. Od tog prvog streljanja, nikakav strah ili neki drugi osećaj straha nisam ni imao. Čudno jedno osećanje – negde ispod kolena oseti čovek da nešto prostruji i posle postane kao stvar. Tada sam shvatio kako su Nemci uspevali da po nekoliko njih sprovodi kolonu od 100-200 ljudi – sećao se Mija Aleksić dana kada je i njegov život moga da se završi.
U 7 ujutru 21. oktobra počelo je masovno streljanje. Do 14 časova, Šumaricama su neprekidno odjekivali pucnji, a onda je sve utihnulo. U topovskim šupama nakon toga ostalo je još oko 350 ljudi.
Nakon toga oko 200 ljudi je odvedeno da radi na ukopavanju mrtvih, a ostali su pušteni kućama. Ludom srećom ili prstom sudbine, među njima je bio i Mija Aleksić.
Sećanja velikog glumca na te sudbonosne dane možete da pogledate ovde:
