Uoči slave, obično nekoliko na nekoliko dana, sveštenik posećuje kuću u kojoj će se slaviti da bi posvetio vodicu.
Osvećenje vodice se obavlja pre podne, ali može i posle za dana dok sunceva zalaska. U nekim krajevima se izbegavalo svećenje vodice utorkom i subotom, i na dan pred slavu, jer se tada mese slavski kolači i hlebovi, a smatralo se dobrim ako vodosvećenje bude za Mesečeve mladine, dok su tzv.mladi dani.
Svećenju vodice, po pravilu prisustvuje domaćin. Za svećenje vodice priprema se ikona, voštanica, kadionica sa tamjanom, bosiljkara i zdela sa vodom nad kojom se obavljavodosvećenje i voda pretvori u vodicu.
Sveštenik čita molitvu pominjući u njoj sve žive čanove domaćinstva, okadi kuću, osvešta vodicu i poškropi njome sve prisutne, a zatim i kućna odeljenja.
Osvećena vodica se čuva kao lekovita i čudotvorna. Njome će dan uoči slave domaćica zamesiti brašno za slavski kolač, kao i druge obredne hlebove. U gružanskim krajevima ova vodica se daje bolesnicima radi ozdravljenja. Slavska vodica se ne daje iz kuće, niti pozajmljuje.
Po osvećenju vodica se presipa u određeni sud. U narodima se veruje da se novcem datom svešteniku za svećenje vodice kupuje zdravlje.
Na Kosovu polju se verovalo da od osvećenja vodice do slave ne valja presti vunu i kučine-da se u polju ne bi upredalo klasje, niti prati haljine- da se ne sparuši pšenično klasje.
