Керамичка – каљева пећ, традиционална паорска лепотица и данас краси многе домове служећи као декоративни елемент. Један је од најјефтинијих начина грејања, а када се једном сазида може трајати вековима.
Врло су економичне, користе 95% енергије за грејање а само 5% остаје у пепелу и излази на димњак; утрошак огрева у сезони је много мањи у односу на друга грејна тела, те се инвестрање у каљеву пећ стопостотно исплати. Уз то, каљеву пећ довољно је ложити максимално 3 пута дневно.
У време када рачуни за грејање урнишу многе становнике града, каљева пећ враћа се у многе домове!
Зидање каљеве пећи је један старијих заната, али се може савладати уз мало упорности, труда и основне смернице које вам представљамо у даљем тексту. Наравно, уколико се неко одлучи за куповину исте, требало би да зна да цене варирају од 700 евра па навише, у зависности од одабира материјала, величине и тд.
Каљева пећ може се израдити од:
• од потпуно новог материјала (шамотне цигле, шамотне плоче, старе цигле – пуне, стари бибер цреп, иловача -купује се спакована у џакове, шамотно брашно, песак, жица (за везање каљева током градње), ложиште, врата за ложиште и пепељару, цев за спајање са оџаком, боја за фуговање (цементна боја) )
• поновним слагањем керамичке пећи, срушене и мудро сложене у подруму, у доба свеопштег одушевљења за уљне односно електротермоакумулационе пећи;
• слагањем и комплетирањем плоча више срушених керамичких пећи, које не морају бити једнаке. То је могуће јер увек једна, а понекад и две стране пећи су окренуте зиду, те се за њих могу употребити разнобојни и оштећени каљеви.
КАКО РАДИ КАЉЕВА ПЕЋ?
Каљеве пећи користе релативно висок степен топлоте произведене сагоревањем дрва, односно угља (60-70%), а драгоцено им је својство акумулације топлине у часу интезивног ложења и постепено емитовање топлоте.
Прво својство постигнуто је вертикалним и хоризонталним каналима (такозваним циркулацијама) кроз које струје топли пламенови из ложишта пећи. Тиме је знатно продужен пут којим се креће топлота пре одласка у димњак, те се већи део топлине задржава у самој пећи. Каљеву је најбоље ложити сувим дрвима како би им век трајања био што дужи. На тај начин чува се квалитет грејања и целокупна функција пећке која се у просеку чисти након десетак година а презиђује након 15-20 година, после чега има функцију као новоизграђена.
Друго својство остварено је великом масом, дакле великим топлотним капацитетом, пећи која се загреје да би затим још сатима након престанка ложења зрачила топлину. Резултат тога је угодно сазнање да каљеву пећ не треба стално ложити, већ је довољно 2-3 пута дневно.
ОД ЧЕГА СЕ САТОЈИ КАЉЕВА ПЕЋ?
Основни и једини видљив материјал пећи су каљеви – керамичке плоче, споља равне или с украсима, а изнутра са посебно обликованим избоченим профилом. Димензије каљева су обично 21×23,5 cm, но има и нестандардних димензија. Унутрашњост каљеве пећи чине канали и ложиште, од шамотних плоча и цигли.
КОЛИКО ВЕЛИКА КАЉЕВА ПЕЋ?
Функција сваке пећи јесте одржавање одређене температуре у просторији, другим речима: пећ мора емитовањем топлоте надокнадити све губитке топлоте у просторији. Топлина се губи на два начина:
• провођењем кроз зидове, подове, прозоре, врата итд.
• Нежељеном вентилацијом
ДИМЊАК
Многе добро саграђене каљеве пећи слабо греју, а понекад су опасне по живот због неисправног димњака. Стога, димњак обавезно мора прегледати стручњак. Вучна снага димњака зависи од његове дужине, а отпор струјања топлог ваздуха кроз пећ од дужине канала циркулације. Због тога вреди правило: што је краћи димњак, то мора бити краћа циркулација. Или квантитативно: димњак нека буде барем три пута дужи од дужине циркулације.
ПОДЛОГА
Место предвиђено за каљеву пећ мора бити бетонско, али уколико се гради на дрвеном поду тада га од загревања треба заштитити лименом плочом.
РЕДОСЛЕД ЗИДАЊА
Према унутрашњим димензијама постоља, изрезана је плоча и постављена на дрвени под накод зидања подножја. Од три положена црепа и три шамотне цигле саграђена је пепељара.Претходно су уграђена враташца пепељаре. Када је пепељара прекривена решетком ложишта може се приступити насипању подножја пећи. У ту сврху може послужити шут, песак, разбијени каљеви и црепови. Насипавање се завршава слојем песка, нижим за дебљину црепа од горњег руба подножја. Затим се постављају црепови и мажу блатним малтером.
Нови ред увек почиње постављањем каљева у углове, поравнавањем и повезивањем летвицама. Затим се, једнако као код постоља, обрађују, умећу и везују каљеви. За разлику од постоља, удубљења на каљевима испуњавају се блатним малтером и деловима црепа, а затим озидавају шамотном циглом.
Ложиште се такође озида шамотном циглом. Истодобно подизањем зидова каљеве пећи, зидају се и преграде и канали циркулације. Учвршћује се хоризонтални на унутрашњи зид пећи. Циркулација је решена растављањем струје топлих плинова на излазу из ложишта на леву и десну вертикалну циркулацију. Оне се састају заједно у предњем делу пећи на висини трећег реда, да би кроз отвор на горњем делу трећег спрата ушли у кружну циркулацију четвртог спрата у димоводну цев, те у димњак.
Горњи ред покривен је цреповима и добро замазан блатним малтером, након чега су постављени поклопни каљеви, начињениод обичних каљева одбијањем избоченог унутрашњег профила каља. На крају је пећ потребно опрати водом, обрисати сунђером а фуге попунити иловачом, а вишак одстранити прикладним штапићем. Фуге се боје цементном бојом растопљеном у води.
Пробна лагана ватра треба да покаже да ли пећ вуче. Праву јаку ватру би требало да дочека добро осушена пећ.
Опанак
Литература: Часопис САМ – зидање каљеве пећи
