Ovog leta, Momčilo Stojković (53) iz sela Kosmovac kraj Bele Palanke ostao je sam na Suvoj planini da čuva stado od 170 ovaca.
“Sada sam i najmlađi i najstariji ovčar na Suvoj planini. Ovde više nikoga nema da čuva ovce”, rekao je Stojković..
Do pre dva meseca bilo ih je petorica ali su njegova četiri zemljaka odustala od tog posla i vratila se kućama. Stojković je ostao sam sa svoji stadom na 1600 m nadmorske na prevoju Pasarela.
Počeo je da čuva ovce još kao sedmogodišnjak na planini koju je Jovan Cvijić nazvao “Alpi na jugu Srbije”. Tada je na pašnjacima bilo na desetine hiljada ovaca, krava i konja. Planina je “vrvela” od čobana, drvoseča, krečara i kosača.
“Bilo nekada naroda koliko hoćeš. Sada se desi da nikoga ne sretnem po nekoliko dana. Nekada mi vuk dođe kao gost, iako je štetočina”, rekao je Stojković.
Prevoj Pasarela na kojoj se nalazi Stojkovićeva bačija, mnogi smatraju najlepšim delom Suve planine jer sa njega “pada pogled” na čitav planinski venac i beloplanačku kotlinu.
Nepregledno planinsko prostranstvo na kome se smenjuju samo kamen i suva trava, na Pasareli je naglo odsečeno ponorom dubokim 1.000 metara.
Do prevoja se od najbližih sela može stići za četiri sata hoda “kozijim” stazama ili za sat i po vožnje terenskim vozilima planinskim putem koji se ni po čemu ne razlikuje od presušenog korita planinske reke.
Stojković je na bačiji svake godine od početka maja pa do Mitrovdana, 7. novembra.
“Sam čuvam ovce i ručno ih muzem. Treba mi za to oko sat i 20 minuta. Sam prvim sir i mesim hleb. Namirnice i sve ostalo što je potrebno dovozi mi iz sela bratanac”, objasnio je on.
Na bačiji koja se nalazi stotinak metara od samog prevoja Stojković sadi krompir, čuva tri psa i desetak kokošaka, a kada padne mrak kuću od par kvadrata osvetljava fenjerom i baterijskim lampama, dok na tranzistoru sluša šta se u svetu oko njega dogadja.
“Nije me strah ničega. U planini je sada najbezbedniji život. Nikoga nema. Nije kao dole u varoši gde ima i lopova i mafije. Ovde ima divljači, ali divljač beži od čoveka. Čovek je najveća zverka”, kazao je Stojković.
Dodao je da planini nema medveda, ali ima vukova, lisica, šakala i divljih mačaka.
“Ima vukova puno, ali su kerovi tu da brane. Prevare ponekad, ali ako ih kerovi uhvate zlo im se piše. Pušku nekad nosim, nekad ne”, rekao je Stojković.
Više godina unazad najčešći posetioci Suve planine su planinari i izletnici. Dvojica pravih zaljubljenika u prirodu započela su nadomak Pasarele izgradnju planinarskih domova, dok je nedavno u tom delu planine zbog snimanja muzičkih spotova boravila i džez grupa iz Niša.
“Mesta za pašu ima koliko vam duša voli, ali niko stoku neće da čuva. Doduše i nema ko da je čuva. Izbeža narod iz sela u gradove. Ostadoše sela kao siročići, kao deca bez roditelja”, rekao je Stojković.
Nikada se nije ženio jer, kako je kazao, kada je u selima bilo devojaka nije bio zainteresovan za ženidbu, a posle je bilo kasno.
Jedina briga koja ga ovih dana muči, dodao je, jeste jesen koja dolazi jer je prošla bila jedna najstrašnija od svih proteklih koje je proveo na planini.
“Bili su strašni olujni vetrovi i hladnoća. U jednom danu su se menjala sva četiri godišnja doba. Na jednoj strani planine je padao sneg i led, a na drugoj grejalo sunce. Nisam znao šta će da me snađe kad krenem za ovcama”, rekao je Stojković.
Kada se na Mitrovdan sa svojim stadom vrati u rodni Kosmovac, ; Stojković će, kao što to radi svake jeseni, zadržati 20 jagnjadi kako bi obnovio stado, a prodaće 20 ovaca i svu preostalu jagnjad, dok će novac utrošiti za kupovinu kukuruza kako bi njegovo stado imalo hranu tokom zime.
U opštini Bela Palanka i opštini Gadžin Han, na čijim teritorijama se nalazi najveći deo Suve planine, puno nade polažu u razvoj planinskog turizma i veruju da će uspeti da ljude zadrže u suvoplaninsim selima.
Predsednik opštine Bela Palanka Goran Miljković istakao je nedavno da opština želi da podstakne meštane da se bave seoskim turizmom i zbog toga je u planu da u budžetu za narednu godinu budu predvidjene subvencije za tu namenu.
“Hoćemo da povežemo ljude koji žele da se bave seoskim turizmom i da budemo spona izmedju njih i Ministarstva trgovine i turizma. Želimo da pomognemo gradjanima da krenu u taj biznis i u okviru programa prekogranične saradnje i u okviru programa Evropski progres”, naglasio je Miljković.
Opština Gadžin Han je pre četiri godina probila put od podnožja planine sa svoje strane do mesta Tri lokve, koje se nalazi nedaleko od Pasarele. a taj jedini put koji sa zaplanjske strane vodi na planinu, u Gadžinom Hanu vide kao šansu za razvoj izletničkog i lovnog turizma.
Da bi priviklli što više ljudi na planinu, opština Gadžin Han počela je pre tri godine da organizuje Vidovdanski sabor na izletištu Tri lokve.
kurir.rs
