Narodna nošnja zauzima istaknuto mesto u kulturi i tradiciji srpskog naroda. Kroz istoriju, ona ne smao da je bila simbol etnočkog identiteta, već se isticala kako po likovnim, tako i po estetskim vrednostima. Svaku oblast u Srbiji karakterisala je posebna nošnja, pa se tako po načinu odevanja moglo prepoznati ne samo odakle je neko, već i kojoj etničkoj grupi pripada (pogotovo u mešovitim sredinama).
U svom istorijskom razvoju, narodne nošnje su bile izložene mnogobrojnim uticajima različitih naroda, pa su, osim obeležja vremena u kome su napravljene, imale i druge odevne elemente iz proteklih vremena.
Danas su, uglavnom sačuvane nošnje iz perioda 19. i s početka 20. veka.
Jelek
Ovaj deo garderobe imao je veliku zastupljenost ne samo u Šumadiji, već je nošen u svim oblastima, počevši od Vojvodine, pa sve do Vranja i Kosova. Toliko je bio zastupljen da se čak pominje i u nekin narodnim pesmama: Jelek, anterija i opanci, po tome se znaju Srbijanci… iz kojih može da se vidi da je on predstavljao posebno obeležje srpskog naroda. Kroj jeleka se ralikovao od kraja do kraja, kako po šarama, tako i po obliku, materijalu i ostalim detaljima. Za izradu jeleka koristili su se različiti materijali poput pliša, čoje i vune. Jelek se oblačio preko anterije i bio je bogato ukrašen vezovima od gatana (najčešće svilenog).
Anterija
Ovo je vrsta kratkog kaputa koji se oblačio preko košulje i bio dugačak sve do ispod struka. Prednji delovi anterije se preklapaju jedan preko drugog. Najčešće su bile tamnoplave boje sa vezovims od svilenog gajtana.
Košulja
Izrađivala se najčešće od pamučnog platna. Bila je dugačka do sredine butine i izrezana na prsima. Oko vrata se nalazila mala kragna, a rukavi suse završavali manžetnama ili taslicama. Ona se prva oblačila i upasivala u pantalone.
Pantalone
Ovaj deo narodne nošnje je preuzet iz vojničke uniforme. Obično su bile maslinastosive boje, a ono što i je karakterisalo su uske nogavice. U narodu du bile poznate i kao brič pantalone.
Pojas
Opasivan je oko struka, a najčešće je bio izatkan od vune. U narodu je bio poznat i kao tkaninica. Kraj pojasa se sa leve strane spuštao niz bedra.
Čarape
Nose se preko pantalona i to tako što se navuku sve do kolena. Pletene su od vune, a na gornjem delu su ukrešene raznobojnim vezovima.
Opanci
Poznati i kao đonaši. Izrađivali su se od štavljenje goveđe kože sa debelim đonom i posebnim vrhom koji je služio kao ukras opanaka. Fiksirao se za nogu kaiševima, koji su išli oko članaka.
Šajkača
Spadala je u deo vojne uniforme, a u upotrebu je uvedena nakon srpsko-turskih ratova. Ovo je jedan od najpoznatijih delova srpske narodne nošnje i predstavlja jedan od simbola naše zemlje.
Izvor: http://srpskoblago.rs/