Када се 1675. године турска војска одлучила да нападне територије које су контролисали Козаци није ни слутила какво их понижење чека.
Бројнија турска војска напала је теритрије које су контролисали Козаци у доњем току Дњепра и на изненађење многих, била је потучена до ногу.
Како једна империја какво је било Отоманско царство није могла себи да дозволи да буде поражена победом у једној бици, султан Мехмед спремио је следеће године још јачу, већу и опремљенију војску да се суочи са козацима.
Како би испоштовао обичаје својих предака, султан Мехмед четврти послао је писмо Козацима у коме им нуди опцију да се предају, дају му земљу коју тражи и наставе да живе по правилима нове империје.
Султан није ни слутио какав одговор га чека, будући да се кроз историју показало да су се, након писма, владари масовно предавали желећи да сачувају своје животе.
Колико је козачки одговор био јединствен сведочи и то да је инспирисао сликара Рјепина да наслика своје ремек-дело “Одговор Козака из Запрожја турском султану Мехмеду IV”.
Бунтовнички дух Козака оставио је утисак на све, па је Рјепинова слика продата за тада огромних 35.ооо рубаља, што га је увело у највише кругове руског друштва.
Централну позицију на слици заузима легендарни козачки атаман Иван Сирко. Око њега су његови саборци, који увелико уживају у сопственом одговору. Треба истаћи да је у оригиналној верзији писмо било написано у стиховима, што само појачава његов ефекат.
Турски султан Мехмед IV козацима из Запорожја
Ја султан, син Мехмедов, брат сунца и месеца, унук и изасланик Бога, владар Македоније, Вавилона, Јерусалима, Горњег и Доњег Египта, цар над царевима, владар над владарима, непобедиви витез, чувар гроба Исуса Христа, повереник изабран од Бога лично, нада и утеха муслимана, заштитник и бранитељ хришћанства – наређујем вам, козаци из Запорожја, предајте се добровољно и без отпора и немојте ми досађивати више са вашим нападима.
Козаци из Запорожја Мехмеду IV
Теби турска сатано, брате и друже црног ђавола, секретару Луцифера самог, поздрав. Којег си ти ђавола витез, маму ти твоју? Твоје армије се не бојимо уопште, на земљи и на мору у нашим чајкама борићемо се против вас сотона до последњег. Ти некрсту, звери Вавилона, скрнавитељу светог Јерусалима, јеба*у коза из Александрије, свињска главо Египта (Доњег и Горњег), јерменска свињо и татарски јарче, коњокрадице из Канајамета, зликовче из Анадолије, унуче ђавола лично, будало, ти свињски брабоњче, магарећа гузице и кловне из Хада, месарско псето, некрштена волино, нека ђаво носи тебе и све Турке. То је све што ми козаци имамо да кажемо, гадан си и својој мајци, а куд хришћанима да владаш. Датум не знамо, јер календар немамо, месец је на небу, година у књизи, нама је исти дан овде ко и теби тамо. Ти и твоји Турци можете нас пољубити у ду*е.
