Када је 5. маја 2015. настала прва хранилица за бебе у радионици солара Милета, он није ни слутио до којих ће се димензија подићи његов хуманитарни рад.
Данас, када је и јубиларна 1.500 столица већ у рукама свог власника, у разговору за Б92.нет Миле је поделио своју причу са јавношћу!
“Хранилица је добила свог власника, однета је у Сомбор. Прешао сам бројку од 1.500, већ сам направио 1.512 хранилица. Те столице код нас остану само онолико времена колико је потребно да се осуши лепак. Одмах се носе, доста људи их чека“, каже Миле.
Поред помоћи породицама, Миле је помагао и бројним јавним установама. Поправљао је сав намештај у вртићу у Чоки, направио је столице за децу са посебним потребама и десетак столица за зрењанински вртић.
“Увек молим људе да се прикључе, има толико столара који могу да их направе. Једном човеку из Босне сам послао комплетан цртеж израде столице, да ли их он прави или не, то не знам. Један столар ми је послао своје цртеже како је он направио својим пријатељима. То може да се прави у сваком месту, сваком селу, јер свугде постоји столар који то може да уради. Свако може нешто да уради. И бравар и лимар и тесар… Свако може да уради нешто за неког и не мора се баш да се наплати“, објашњава најпознатији столар у Србији.
Милетовим хуманим гестом свака породица уштеди минимум неколико хиљада динара, колико кошта једна таква столица. Његова акција имала је велики одјек, а на тако нешто подстакло га је неколико ствари.
“Мало сам био изреволтиран ценама. Ту вас навуку да дођете на неке цене, а тог артикла нема или се уверите да је то превара. Имао сам једну столицу коју сам направио за пријатеља, а пре хранилица правио сам и љуљашке и санке, и одлучио сам да фотографију поставим на Фејсбук. Написао да је је ово хранилица за бебе и да сви којима је потребна могу да се јаве и да је бесплатна. Само нек се деца рађају. Фејсбук се за два дана буквално „срушио“ од порука, коментара, честитики… Када уђете у то, не можете тако лако да изађете. Сада је ту преко 73.000 људи. Сад имам обавезу према тим људима и никако не бих могао да их изиграм“, прича Миле.
Поред прављење столица за храњење беба, Миле је одлучио и да се бави и другим хуманитарним акцијама, којима помаже људима широм Србије, али и у региону.
Како каже, истористио је друштвене мреже на прави начин.
“Покренуо сам и неке акције и искористио одзив људи. Јављају се на све аплеле за помоћ које окачим. Мислим да сам паметно искористио Фејсбук. Појавио сам се где год су људи тражили столицу. Онда дођем и донесем хранилицу у породицу која има деветоро деце и схватим да нисам донео ништа. Можда то њима значи, али у мојој глави је то ништа. Кроз разговор са њима схватим да им треба много више и онда сам одлучио да позовем људе да се укључе. Кренула је акција за Црвенку, где смо људима купили дрва за огрев. Дошли смо са камионом пуним дрва, а жена је почела да плаче. И то вас тера да идете даље. Делили смо пуне џакове играчака, нема шта нисмо радили… У Републици Српској смо и краву купили једној породици са једанаесторо деце, јер им је једина жеља била да имају краву. Ту радост и срећу када смо дотерали краву, не могу да вам опишем ни да дочарам. То само мора да се доживи“.
Миле са супругом и двоје деце живи као подстанар. И он и жена су незапослени, а једини приход долази преко хармонике. И поред борбе за сопствену егзистенцију, проналази времена да помаже другима.
“Своју кућу почео сам да правим 2007. године. Скупљао сам циглу по циглу, ставио сам је под кров, она тако стоји. Свирам хармонику, нисам столар и не живим од тога, живим од хармонике. Некада не могу да схватим људе када кажу не може се. Све се може, само се треба потрудити. Немој данас лежати, немој пипкати телефон, изађи напоље и потруди се и видећеш да може. Такав сам, успео сам зато што је породица стала иза мене. Кад сам кренуо и видео куда то све води, када сам добио и медијску пажњу, сео сам са супругом и разговарао да видим да ли ми то можемо да издржимо. Она ми је стуб у кући, прати ме свуда. Велики је психолог, зна како са људима и увек када одемо у неку породицу која има проблеме, она поприча са њима. Сина сам укључио у причу. Цео распуст је радио и припремемо делове, а моје је било само да склопим столицу. Ћерка осликава те столице. Сада је на џудоу освојила новчану награду, коју није хтела да задржи већ је тај новац дала да се направи кров породици из Добринаца са троје хендикепиране деце. Гледају мене и ваљда виде да тако треба да се ради. Ако имамо нешто мало, дајте да поделимо, немојмо све да задржимо за себе“, објашњава Миле.
Миле је спреман да помогне свима, а због његове несебичност и хуманости јављају му се људи и помажу на разне начине.
“Јављају се људи да помогну, наравно. Једном ми се аутомобил покварио, написао сам Фејсбуку да је ауто стао, извинио се што нећу стићи да донесем хранилицу. Људи су то видели, прикупили новац и отерали ауто код мајстора који је средио квар. То је један гест који не могу да заборавим. Због таквих гестова, сада не могу да престанем. Набављају ми лепак, даске… Једна девојка ми је 12 килограма лепка донела у ранцу, на бициклу. Преко 15 километара је прешла. Рекао сам јој побогу дете, како си донела толико лепка, на шта ми је одговорила да би донела и више, али је ранац мали.”
Како каже, “ускочио је у један базен” у којем добро плива, уз помоћ људи са стране.
“Када сам почињао ову причу, игром случаја једном нашем глумцу сам свирао на матури. Он је приметио моју акцију, али није знао да сам то ја. Реч је о Горану Подлипецу, он је први који је ушао у моју авлију, који ме је увео у све ово. Повезао с људима за палете, повезао са неким познанствима… И сам није био свестан колико сам био спреман да се бавим тиме. Једном сам рекао да ме довео на руб базена у који сам скочио и пливам. Сада људи трче около, кад кренем да се давим они ускачу и мене изваче, помажу да ја допливам до циља. Али нико не види да је мој син скочио у исти тај базен и да је кренуо мојим стопама. Све ово остављам њему у аманет, да никада ниједна столица не сме бити продата. Знам какав је он карактер. Ја нисам продао ниједну хранилицу, неће ни он. Чврсто је решио да настави ово што ја сада радим“, закључио је Миле столар за Б92. нет.
