Степа Степановић је због победе у Церској бици постао тек други човек који је у Србији добио чин војводе. Заслуге му се одају и за брз пробој Солунског фронта, те за елиминисање Бугарске из рата.
Међутим, овај Војвода није желео никакве привилегије од државе, нити новчане награде. Постоји чувена прича која потвђује колика је људска громада био овај човек и колико скроман и приземан, поред свега.
У заслужену пензију Војвода Степа Степановић отишао је две године након краја Првог светског рата. Осим породичне куће у Кумодражу, где су му браћа живела и бавила се земљорадњом, војвода није поседовао никакву другу имовину. Одбивши многе поклоне и привилегије, по пензионисању је живео у кући свог таста, Веселина Милановића, у Чачку.
Савременици су забележили да Степа Степановић није трпео било какве повластице. Живео је и радио под паролом “отаџбини се даје све, а од ње се не узима ништа”. Онда можда ни не чуди прича о војводиној првој пензији коју су забележиле тадашње новине!
Степа Степановић своју прву пензију није ни примио!
Када је поштар дошао да му је уручи, војвода га је једноставно послао назад са наредбом да се пензија смањи, јер је сматрао да је превелика!
Шта је Војводу навело на овакво поступање?
Као српском војводи и истакнутом ратнику у свим дотадашњим ратовима, Степи Степановићу је припала државна пензија у вредности од 3.000 тадашњих динара.
– Мангупи! Мангупи! Хоће да упропасте државу! Враћај паре, момче! Нека бар преполове, шта би с толиким парама!? – забележено је да је рекао Степа Степановић и послао натраг збуњеног поштара.
Три хиљаде динара је у то време била велика сума. На пример, за хиљаду динара је могао да се купи пар најбољих волова, а за један динар – седам јаја!
И тако је војвода вратио пензију. Сматрао је да му толика сума не приличи. Примио ју је тек када су је преполовили.
До краја живота је живео као скроман човек. Сам је за живота подигао себи гробницу на чачанском гробљу, супрузи оставио новац за трошкове погреба, припремио себи униформу, обућу и ордење са којим ће га сахранити.
Војвода Степа Степановић је умро 27. априла 1929. године. Кажу да је последње што је рекао било: “Полазите напред!”
Извор: А. Богдановић/Дневно.рс
