У оквиру колективних свечаности мионичког краја издваја се обичај под називом заветина или сеоска слава.
Занимљиво је да се у неким селима могу видети стари храстови, липе и друго дрвеће на чијим стаблима је урезан крст. Такво дрво зове се запис и има централну улогу у обредима везаним за литије у оквиру сеоских слава. Дрво постаје „запис“ чином освештења, при чему се у његову кору урезује, односно обнавља већ постојећи траг урезаног крста.
Запис је свето дрво и не сме се оскрнавити на било који начин. Главни део церемоније подразумева литију коју предводи свештеник. Литија обилази атар села и зауставља се код записа, где свештеник чита молитве. На запису се обнови урезан крст и дрво се окади. У току церемоније одржава се и богослужење, ломи се колач а након тога се припрема свечани ручак за учеснике литије и госте. Сеоске славе су најчешће у периоду од Ускрса до Петровдана.
У мионичком крају овај обичај се годинама спроводи у селима Санковић, Кључ, Гуњица и многим другим. На Спасовдан у неким селима Мионице, прави се крст од лесковог дрвета и ставља на све усеве.
Записи су били раније уобичајени у селима у којима није било цркве. Овај обичај је присуством свештеника и богослужњем христијанизован, мада вуче корене из старих култова обожавања дрвећа.
Аутор текста: Ивана Ђурић, дипл. етнолог и антрополог
