Osnovno učenje starca Tadeja jeste da je Bog svuda, i da pomaže svakome: „I slabima i jakima, svakome kome je pomoć potrebna. Zato neprestano treba vežbati sebe da srce otvorimo Bogu“.
Otac Tadej kaže:
– I molitva je vežba. Ako stalno ponavljamo molitvu, ona prelazi u osećanje. O tome su govorili Sveti oci. Mnogi ljudi na početku duhovnog života dobijaju blagodat, ali ona se, zbog naših grehova, kasnije povlači, pa se opet javlja. Kad se neko od srca obrati Bogu umnom molitvom, postepeno se na nju navikne i stekne radost i mir, koji nisu od ovoga sveta. I ta radost se stekne, pa se povremeno izgubi. Ali, blagodatna molitva je neiskazana radost, koja se ne može uporediti ni sa čim od ovog sveta.
O dejstvu umno-srdačne molitve na čoveka starac je govorio i sledeće:
– Sveti oci kažu da svako treba da upražnjava Isusovu molitvu: „Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me“. Kad ona počne sama da se tvori, bez tvoje volje, to je neverovatna, božanska snaga. Osećaš neiskazanu radost. Sve ti je omiljeno, sve ti je dobro, sve ti je sveto. To je Božanska blagodat koja se daje, ne zavisi od naše volje, želje; sama se kreće, kao neki motor. Čovek koji ima tu molitvu, šta god vidi, koga god vidi – raduje se. Zato je Sveti Serafim Sarovski posetiocu govorio: „Radosti moja!“ On je video božansku silu u svakoj duši, bez obzira da li je reč o duši deteta ili starca, i radovao se.
Otac Tadej je dodavao:
– Svi su prizvani na svetost. Svaka duša je rođena sveta. I veliki i mali, svi treba da budu sveti. Jer je život Božanska energija, koja potiče od Boga, Izvora života, i odatle je svi dobijaju, i anđeli i ljudi. Ta energija je stalno s nama. A Bog je jedini Životodavac.
O budućnosti Srba
Starcu Tadeju se pripisuju svakojaka proročanstva, i moguća i nemoguća. No, on je bio svetootački trezven čovek, koji je znao šta govori. Evo jednog pisma o sudbini našeg naroda (original njegovog pisma nalazi se u ličnom arhivu potpisnika ovih redova):
Gospodu Omiljena Plemenita Dušo
U našem narodu nema pokajanja. Skoro polovina Srba nekršteno, a i oni koji su kršteni, neprekidno svojim psovkama dokazuju da su neprijatelji i mrze Boga.
Gospod kroz Proroka starozavetnog kaže: Ja sam taj Koji opominjem greh roditelja na one koji mrze na Mene.
Sad, sam rasudi i videćeš, da ima više Srba koji mrzi Boga nego li onih koji mu se mole i traže milost i spas Srbije i Srba.
Samo bezgranična milost Božija može da nas izbavi od stanja u kojoj (treba „u kome smo“,nap. V. D.), zbog bezbožništva, sami sebe i jedan drugog gurnuli u propast.
Dobro je što se trudite na prevodu predskazanja, da bi i ako i mali broj, donekle saznali u kome se vremenu nalazimo.
Mir Ti i radost i sve najlepše od Gospoda i Presvete Bogomajke želi
Arhim. Tadej i bratija
Evo, dakle, krajnje jasne i jednostavne poruke: neće nam biti dobro dok se ne pokajemo i ne vratimo Hristu. Ako ne bude pokajanja, kao svecelosne promene uma i načina života, Srbi će nestati. Bog je izvor života – van Boga je smrt. I ono što se zove kazna Božja jeste Božje povlačenje – Gospod pušta da žanjemo ono što smo sa đavolom sejali. Zato se za nekog ko je sasvim propao kaže da je i Bog digao ruke od njega. Jer, kako reče Blaženi Avgustin: Gospod nikad nikog ne ostavlja, osim onog ko ostavlja Gospoda.
PUT KA SMIRENjU
Sve je manje ljudi kakav je bio otac Tadej, blagodatni učitelj molitve i smirenja. Zato nam i jeste ovako: i u porodici, i u državi, pa, sve češće, i u Crkvi. Idući za voljom svojom, a ne voljom Božjom, tonemo sve dublje i dublje. Ali, onaj ko želi da pomogne i sebi i drugima, treba da sluša glas Istine, Koja je Krotki i Smireni Hristos, i Čiji je otac Tadej bio glasnik. Podsećanju na to služi i ovaj članak.
O DEPRESIJI, POŠASTI NAŠEG DOBA
Otac Tadej je smatrao da depresija nastaje kombinacijom loših misli:
– Čovek misli: biće ovo, biće ono. A neće. Samo komplikuje. Neko mu je tobož kriv što je pokvario raspoloženje. A nije. Jer, svako nosi svoje breme. Ideš kod bližnjih i nosiš loše raspoloženje, pa ga i njima pokvariš kad uđeš u kuću. Ko ti je kriv? Sam si kriv. Odeš kod prijatelja s takvim mislima i pokvariš mu raspoloženje, pa kaže: „Bolje da mi nije dolazio u kuću”. Ko nosi svoje nevolje u dom bližnjeg, unosi nemir i besporedak. Misli zrače i drugi prima ono što ti nosiš. Bolje da pevušiš u sebi, nego da kukaš. Ko peva, zlo ne misli, kaže naš narod.
Po ocu Tadeju, uzrok današnjih depresija je najčešće gordost i samoljublje. Previše se brinemo o sebi, a sve treba predavati u ruke Božje. Pouzdani znak gordosti je kad se vređamo ako nas neko vređa, sa razlogom ili bez razloga.
Izvor: Mediji
