Демонске, магијске радње

– Старче, шта сте рекли ученицима који су данас дошли и испричали вам како су призвали духа?

– Шта да им кажем? Прво сам им добро натрљао нос! То што су радили, то је одрицање од вере. Оног тренутка када призову ђавола и прихвате га, одричу се Бога. Зато сам им рекао да пре свега морају да се покају, да се искрено исповеде и да припазе на следеће: да редовно одлазе у цркву, да се причешћују уз благослов свог духовника, како би се очистили. Олакшавајућа околност је што су још деца и што су то учинили играјући се. Да су одрасли, снашло би их велико зло: ђаво би извукао велику корист од њих; али и ово ће сада добро да их продрма.

– Шта су то они, у ствари, учинили?

– Учинили су оно што чине многи… На један сто ставе чашу воде и око ње поређају слова по азбучном реду. Онда ставе прст у воду и призивају духа, односно ђавола. Чаша се креће у круг, застаје пред појединим словима и тако саставља речи. Ова деца су призвала духа и када је дошао, упитали су га: „Да ли постоји Бог?“ „Не постоји!“ Одговорио им је. „Ко си ти?“, упитали су га. „Сатана!“, рече им. „Постоји ли сатана?“ „Постоји!“ Дакле, тешке глупости! Не постоји Бог, а постоји сатана! Када су га поново упитали да ли постоји Бог, одговорио им је: „Да, постоји.“ Једном „да“, једном „не“ па су се деца збунила. Тако је устројио Бог да би потражили помоћ. Једну девојчицу из тог друштва чаша је ударила по глави. Допустио је Бог да је удари, како би и сва остала деца дошла к себи.
Када хоће да учине нешто рђаво некој особи, многи се данас обраћају маговима који користе лутку од воска, односно вуду лутку. Магови су од тога направили игру, или хоби.

– Шта они раде, Старче?

– Направе лутку од воска и када неко од њих затражи да нашкоде, на пример, очима његовог непријатеља, прободу иглом очи воштане лутке, изговарајући.име онога коме желе да нашкоде и изводећи којекакве магијске радње. И заиста, ту особу, ако живи грешним животом и не исповеда се, демонска сила. погађа у очи. Хоће очи да му испадну од болова! Оде код лекара, али лекари не могу ништа да открију.
Да, а медијуми тек какво зло чине! Није довољно што узимају новац од људи, него и породице разарају. Оде, на пример, неко код медијума и исприча му проблем који га мучи. „Пази“, каже му он, „једна твоја рођака, која је тако мало црнокоса и тако мало виша, и тако даље, бацила је на тебе чини.“ Тај јадник тражи не би ли открио која од његових рођака има такве физичке особине. Свакако ће наћи неку која бар донекле одговара тако неодређеном опису. „Аха, она ми је“, каже човек, „сигурно бацила чини“ и почне да мрзи ту особу. А она, јадница, о томе нема појма – можда му је чак и неко добро учинила а он почне да је мрзи толико да неће ни да је види! Оде поново код медијума, а он му каже: „Сада треба да те ослободим чини. За то треба нешто да ми платиш.“ „Е, па кад је већ открио ко ми је бацио чини“, каже човек, „треба и да му се одужим!“ И почне да му даје новац…
Видиш ли шта чини ђаво? Уноси саблазан међу људе. Са друге стране, добар човек, чак и кад би сазнао нешто одређено за некога, никада не би рекао: „Тај и тај ти жели зло“, него би се потрудио да му помогне. „Пази“ рекао би му, „немој да се препушташ помислима. Исповеди се и не бој се.“ И тако би помогао иједном и другом. Јер се и онај ко је нанео зло другоме каје када види да се тај према њему односи са много благонаклоности.

Прочитајте више на Светосавље