Станоје Стаматовић Главаш рођен је у селу Глибовац 21. фебруара 1763. године, а убијен је на данашњи дан 25. фебруара 1815. године. Био је познати српски хајдук, војвода Смедеревске нахије, један од могућих кандидата за вођу устанка и један од најистакнутијих старешина и јунака у Првом српском устанку.
У село Глибовац код Смедеревске Паланке, родитељи Станоја Главаша, Димитрије и Марица, су се доселили бежећи од турског зулума.
Већ у првим биткама након подизања устанке, Станоје се истакао као велики јунак. После освајања Тврђаве Рудник, Станоје постаје десна рука вожда Карађорђа и прати га свуда. Истакао се у боју на Делиграду и у опсади Београда. Предводећи 2500 пешака, 500 коњаника и са једним дрвеним окованим топом, Станоје је, почетком септембра 1806. године ослободио Прокупље и Куршумлију од Турака.
Турци су га се толико бојали, да нису чак смели ни његово име да изговоре гласно, јер су сматрали да ће тако навићи зло.
По налогу Сулејман паше, Турци су га убили 25. фебруара 1815. године, након пропасти Хаџи-Проданове буне. Искасапили су му цело тело, а одсечену главу су однели Сулејман-паши на увид, после чега је дуго стајала окачена на ченгел испред Стамбол капије. Сестра Станоја Главаша откупила је његову главу и сахранила је заједно са телом у месту Баничина.
