Evo šta sve treba da znate, ako ste pravoslavni hrišćanin, ako slavite slavu i idete na slave! Ovo su neki od osnovnih stvari da bi se krsna slava ispoštovala i kako treba proslavila!
Srpski hrišćani su uglavnom pravoslavni hršćani i pripadaju Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Uz crkve u Aleksandriji, Antiohiji, Jerusalimu, Rusiji, Gruziji, Bugarskoj, Rumuniji i Vaseljensku crkvu u Carigradu , Srpska pravoslavna crkva formira savet Pravoslavne patrijaršije. Zahvaljujući činjenici da svaka nacija ima svoju crkvu, veći deo nacionalnog folklora je ostao netaknut. Ipak, kod Srba postoji jedan običaj koji je jedinstven za Srpsku crkvu – slava!
“Gde ima slave, ima Srba!” – narodna poslovica. Slava se vezuje za vreme starih Slovena, kada je kult predaka bio veoma jak. Za Slovene, porodica i njena zaostavština su jedna od najsvetijih stvari u životu i ovaj običaj se i danas veoma ceni. Kako bi zadržao ovaj običak i implementirao ga u hrišćanstvo, srpski nadbiskup Sveti Sava je kanonizovao ovau ceremoniju i stvorio jedinstveno kulturno nasleđe za Srbe. Pa, šta slava predstavlja danas?
Kada uđete u srpsku kuću, obično zateknete ikonu koja prikazuje određenog hrišćanskog sveca. Veruje se da je ovaj svetac zaštitnik domaćinove kuće i porodice i obično se slavi generacijama unazad. Svaki hrišćanski svetac ima svoj dan u pravoslavnom kalendaru. Taj dan je najvažniji dan koji porodica slavi, odmah posle Božića i Uskrsa. Na taj dan Srbi su potpuno posvećeni svojoj porodici i najbližima.
Postoje različiti načini za proslavu slave, u zavisnosti od regiona zemlje, ali postoje neki običaji koji su svuda isti: slavski kolač – svečani hleb koji se peče noć pred slavu; žito ili koljivo – svečano žito koje koje slavi uskrsnuće Hristovo i pretke porodice; slavska sveća – koja gori tokom celog dana kada je slava.
Slava je veoma svečan dan i obično domaćin organizuje veliku gozbu za proslavu svog sveca zaštitnika i okuplja celu porodicu i sve prijatelje za stolom. Dan započinje veoma rano, kada porodica porodica u crkvi prisustvuje liturgiji koju prati sečenje i blagosiljanje slavskog kolača i žita od strane sveštenika. Kako pravoslavni Srbi imaju nekoliko postova tokom godine, a posna je i svaka sreda i svaki petak, neke gozbe ne mogu da sadrže proizvode životinjskog porekla i takva gozba se naziva posna slava. Za ove proslave domaćini obično pripremaju različite salate, riblju čorbu i ribu sa roštilja. Sa druge strane mrsna slava se tradicionalno sastoji od mnogo mesa (obično svinjetine i/ili jagnjetine). Nemojte da vas zavara, posna i mrsna slava su podjednako obilne i ukusne.
Srbi imaju običaj da kažu da se samo jednom zove na slavu. Svaki sledeći put se smatrajte pozvanim, čak šta više i obaveznim da dođete. Možda će vas domaćin kratko pozvati da vam kaže u koje vreme vas očekuje. Ukoliko vas neko pozove na slavu, trebalo bi da budete počastvovani, jer to znači da vas domaćin smatra dragim prijateljem. Trebalo bi da znate i neke običaje kada je u pitanju slava…
Običaj je da se domaćinu donese poklon – obično boca crvenog vina koja prikazuje Hristovu krv, za domaćina i buket cveća za domaćicu. Nije obavezno, ali osvojićete simpatije cele porodice ako donesete i neke slatkiše za decu, na taj način ćete pokazati domaćinu da cenite njegovu porodicu.
Kada stignete na slavu, prva stvar koju kažete je “Srećna slava domaćine!” što bi značilo “srećan praznik”. Upamtite da su Srbi prilično bučni, pa ne možete biti dovoljno glasni kada mu poželite sreću na ovaj radostan dan. Ritual pozdravljanja se ne može zaobići, pa krenete od domaćina i pozdravite se sa celom porodicom. Ukoliko prvi put dolazite u kuću, pustite da vas domaćin upozna sa svim članovima porodice. I zapamtite jednu stvar: Srbi vole da ljube svoje prijatelje i to radimo tri puta!
Kada ste upoznali celu porodicu možete da nastavite sa drugim običajima slave. Domaćica će vam zatim poslužiti žito i crveno vino na poslužavniku. Ovde počinje zabava za vaše domaćine ukoliko niste Srbin, jer je obično konfuzija oko toga šta je sledeći korak smešna. Trebalo bi da uradite sledeće (bićete mi zahvalni): prekrstite se i poželite domaćinu još jednom srećnu slavu, uzmite kašiku i zahvatite malo žita iz činije i pojedite (kašičice stavite ili u čašu sa vodom ili pored čistih kašičica) i zatim uzmite gutljaj crvenog vina. Sada možete da se odomaćite i opustite.
Imajte na umu da postoji određeni redosled sedenja. Obično najpoštovaniji član porodice sedi na čelu, a ostali slede po hijerarhiji. Najvažnije mesto obično zauzima najstariji član porodice ili kum. Najbolja stvar koju vi možete da uradite je da pustite domaćina da vam pokaže gde da sednete.
Obično slavlje počinje sa obilnim predjelom – suhomesnato, sir, salate, pite, ajvar, kajmak, proja i mnoga, mnoga druga jela. Zatim sledi toplo predjelo ili supa. Zimi ni posna ni mrsna slava ne mogu da prođu bez sarme – rolnica od kiselog kupusa koje se pune mlevenim mesom i pirinčom. Tokom proleća i leta klasičnu sarmu zamene sarmice od zelja, ali umesto kiselog kupusa se koristi list vinove loze. Kao glavno jelo domaćin obično pripremi pečenu svinjetinu i/ili jagnjetinu za mrsnu slavu, ili raznovrstan izbor ribe u slučaju posne slave. Posle se obavezno služi desert i to je idealna prilika da uputite komplimente domaćici, kako celu gozbu obično sprema ona. Gosti će biti ponuđeni kafom ili čajem i domaćin će biti prilično naporan u svojoj nameri da vam tokom cele večerri čaša bude puna. Smatra se veoma ružnim da odbijete ponudu domaćina.
Kada je u pitanju piće – Srbi obožavaju da nazdravljaju i da im se nazdravlja. Sa prvom čašom alkohola nazdravite i opet čestitajte sa “Srećna slava domaćine!”, a ukoliko ste dobri sa rečima, možete i da smislite nešto sa željama da domaćin mnogo godina slavi slavu, da ima mnogo naslednika koji će da naslede slavu, sa slava donese porodici sve najbolje, da svetac štiti domaćina od sveg zla, da sledeće godine slavi slavu u još većem broju. U nekim krajevima Srbije posotoji i takmičenje među gostima ko će dati najlepšu zdravicu.
Kao što je već napomenuto, slava je dan kada se porodica i prijatelji okupe i vesele se. Zbog toga je slava jedan od najradosnijih praznika na svetu. Nemojte da budete stidljivi, priključite se smehu i veselim diskusijama! Nije neuobičajeno da neko započne pesmu, pa se ne bojte da probijete led.
Izvor: Dnevno
