Da bi neko bio kanonizovan od strane SPC ne postoje specijalna pravila, ali je potrebno da bude ispunjen jedan od sledećih uslova…
Uslov koji neko treba da ispunjava jeste da je živeo na glasu svetosti, da je iza njega ostalo sećanje, da je vodio čestit, pobožan život, da je svojim delovanjem bio „svedok vere“.
Uslovi koji nisu presudni, a koji mogu da utiču su da se za tu osobu vezuje neko čudo, jeste i da su ako se sanduk otvori, mošti neraspadnute. U SPC ne postoji uslov godina, ali u nekim pravoslavnim crkvama mora da prođe bar 20 godina od smrti da bi nekog proglasili svecem.
Da bi neko u SPC bio proglašen svecem, prvo se gleda da li o toj osobi postoji kult u narodu. Ukoliko postoji, Episkop o tome obaveštava Sveti arhijerejski Sabor SPC sa molbom da se razmotri predlog da ta osoba bude proglašena svecem. O kanonizaciji odlučuje isključivo Sabor SPC koji ovoj odluci pristupa sa velikim oprezom i najvećom strogošću.
Od predloga do odluke može proći i nekoliko godina, a u nekim slučajevima i mnogo više. Kada se odluka donese, priprema se ikona svetitelja i svečana pesma – tropar. Svetac se proglašava na svečanoj liturgiji koju služe članovi sabora. Tada se peva tropar i blagoslovi ikona. Nakon kanonizacije crkva obaveštava ostale pravoslavne crkve i i moli ih da tog sveca unesu u svoj kalendar.
U Srpskoj pravoslavnoj crkvi postoje:
– Sveti (svi carskog i drugog porekla koji su ispovedali hrišćanstvo svojim radom i delima)
– Sveštenomučenici (episkopi, sveštenici, patrijarsi i druga sveštena lica koja su stradala za hrišćanstvo)
– Velikomučenici (oni koji su pretrpeli najveća stradanja za hrišćanstvo, pravoslavlje i SPC)
– Prepodobnomučenici (monasi i podvižnici, koji su stradali za hrišćanstvo, pravoslavlje i SPC)
– Mučenici (oni koji su stradali zato što su hrišćani, pravoslavci, ili što su srpskog porekla)
– Ispovednici (oni koji su ispovedali svoje hrišćanstvo i pravoslavlje, i zbog toga su mučeni, ali nisu pogubljeni)
– Prepodobni (oni koji su živeli pobožnim i podvižničkim životom)
Poslednja tri novoproglašena sveta mučenika su Grigorije Pećki, Vasilije Pekar iz Peći i mučenica Bosiljka Rajičić iz Pasjana kod Gnjilana čije je svečano liturgijsko proslavljenje održano za praznik Spaljivanja moštiju Svetog Save, u četvrtak 10. maja, u hramu Svetog Save, na svetoj sabornoj Liturgiji.
Za svece su uglavnom proglašavani monasi, odnosno sveštena lica, ali bilo je primera i da se „obični“ ljudi proglase svecem. Jedan od njih je Vukašin Mandrapa, starac koga su ubile ustaše u Jasenovcu 1943. godine.
Izvor: Srbija Danas
