Jednog dana Platon upita svog učitelja: “Šta je ljubav? Kako je mogu pronaći?”
Učitelj mu odgovori: “Ispred tebe je ogromno polje pšenice. Kreni napred ne okrećući se, i uberi samo jednu stabljiku. Ako pronađeš najlepšu stabljiku, onda si pronašao ljubav.”
Platon je krenuo napred i brzo se vratio praznih ruku, a da nije ubrao nijednu stabljiku. Učitelj ga upita: “Zašto nisi ubrao nijednu stabljiku?”
Platon mu na to odgovori: “Zato što sam mogao birati samo jednom, ali se nisam mogao vratiti nazad. Pronašao sam najlepšu stabljiku, ali nisam znao da li ima još boljih ispred mene, pa je nisam ubrao. Kako sam išao napred, uvideo sam da stabljike koje sam video nisu bile tako dobre kao prethodna, tako da na kraju nisam izabrao nijednu.”
Na to mu učitelj reče: “E, to je ljubav.”
A šta je brak?
Drugi dan je Platon upitao učitelja: “Šta je brak? Kako ga mogu pronaći?”
Učitelj mu ovako odgovori: “Ispred tebe je bujna šuma. Kreni napred ne okrećući se, i obori samo jedno drvo. Ako nađeš najviše drvo, pronašao si brak.”
Platon je krenuo napred i nakon kraćeg vremena se vratio sa drvetom. Drvo nije bilo bujno, niti je bilo visoko. To je bilo samo obično drvo.
Učitelj ga upita: “Zašto si oborio tako obično drvo?”
Platon odgovori: “Zbog mog prethodnog iskustva. Prehodao sam do pola šume. Ovaj put sam video drvo i osetio da nije tako loše, pa sam ga posekao i dovukao ga ovde. Nisam hteo propustiti priliku.”
Učitelj mu tada reče: “E, ovo je brak.”
