Prema Svetskom izveštaju o riziku koji je objavilo udruženje Razvoj pomaže, ako bi se desilo da malo jači zemljotres pogodi Srbiju, posledice bi bile katastrofalne. Razlog za to je loša infrastruktura i logistika.
Srbija je na ofarbanoj karti rizika ofarbana srednje jakom nijansom roze boje. U pitanju je rizik od prirodnih katastrofa koji u velikoj meri zavisi od prirode. Međutim, u obzir se uzimaju i državna politika i njene posledice: kakva je infrastruktura, da li su građevine trošne i padaju i pri lakšem potresu, kako se reaguje u slučaju prirodne katastrofe, piše Kurir.
Od 171 zemlje za koju su prikupljeni podaci, Srbija se našla na 68. mestu. Od država regiona gore stoji jedino Albanija (40).
Izuzetno smo loše pozicionirani kada je reč o saobraćajnoj infrastrukturi, pa su tako sigurni putevi, železnica, aerodromi i luke ocenjeni sa tek 20 od mogućih 100 odsto. Logistika – efikasnost carine i graničnih prelaza, te kvalitet transportne infrastrukture – ocenjeni su sa 44,1 odsto.
Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije nije iznenađen ovim podacima. On se, kaže, plaši da se srpski infrastukturni objekti – mostovi, tuneli, zgrade, putevi – ne grade uvek po svim seizmološkim propisima, što bi u slučaju veće prirodne katastrofe moglo skupo da košta.
(Ne)propisna gradnja
– Ako posao rade proverene firme sa iskustvom, onda se propisi tokom gradnje poštuju. Međutim, bojim se da privatni investitori, koji samo gledaju da uštede na materijalu, te propise možda uvek ne poštuju. Mostovi, posebno oni manji, veoma su problematični i materijali koji se ugrađuju nisu uvek po propisima. Dakle, trebalo bi proveriti sve puteve i mostove i reći narodu da li su bezbedni. Dalje, veliki znak pitanja su i zgrade, te tako mislim da će veliki broj stambenih objekata, ako dođe do jačeg potresa, imati ne samo urušavanje nego i znatno veće probleme. Zgrade su neretko zidane jedna do druge, problematična je i nadogradnja… Ne daj bože da dođe do većeg potresa, imali bismo veliku katastrofu – upozorava Rodić i dodaje da bi država mogla da izvrši reviziju infrastrukture.
Najugroženija od potresa je centralna Srbija i to oblasti oko Svilajnca, Trstenika, Rudnika, Lazarevca i Kopaonika.
NAJVEĆI ZEMLJOTRESI U SRBIJI
1893. – Svilajnac 5,8 stepeni Rihtera
1921. – Vitina 5,4 stepena Rihtera
1922. – Lazarevac 5,7 stepeni Rihtera
1927. – Rudnik 5,9 stepeni Rihtera
1980. – Kopaonik 5,3 stepena Rihtera
1998. – Mionica 5,4 stepena Rihtera
2002. – Gnjilane 5,1 stepen Rihtera
2010. – Kraljevo 5,4 stepena Rihtera
