Reka Temštica koja se u gornjem delu naziva Toplodolskom rekom po istoimenom selu, desna je pritoka Nišave i čitavim svojim tokom protiče kroz Srbiju. Nastaje spajanjem pet potoka u delu Stare planine. Tri glavna potoka se spuštaju od više vrhova Stare planine: Midžora, Vražje Glave, Bratkove Strane, Gole Glave i to kod sela Topli Do, kao prvom naselju na reci.
Njena najveća pritoka je Visočica, a izgradnjom hidroelektrane uz Zavojsko jezero na Visočici količina vode koju Temštica dobija od svoje glavne pritoke značajno je smanjena.
Reka Temštica predstavljala je do izgradnje brane na reci Visočici, nakon Tare i Lima, ribom najbogatiju reku istočno od Drine. Njeno ogromno riblje bogatstvo i lepote značajno su umanjeni nakon izgradnje pomenute brane kojom su vode Visočice skrenute i tunelom vraćene ka Pirotu gde se i nalaze postrojenja hidroelektrane. Nekada velika i moćna reka spala je na vode Toplodolske reke i nekoliko manjih potoka koji joj se pridružuju na putu ka ulivu u Nišavu.
Posle skoro trideset godina od izgradnje Zavojskog jezera i Hidro elektrane Zavoja odlučeno je se radovi na izgradnji tunela od Toplodolske reke do Zavojskog jezera nastave. Izgradnja tunela i preusmerenje Toplodolske reke ka istoj akumulaciji radi povećanja kapacitata proizvodnje električne energije, drugi deo ovog projekta, stopiran je 2004. godine kada je Skupština opštine Pirot izglasala obustavljanje radova. Još davne 1963. godine, reka Visočica, koja sa Toplodolskom rekom nizvodno od brane čini Temšticu, tunelom je prevedena na sasvim drugu stranu, na turbine hidrocentrale.
Udruženje “Temska” sa meštanima sela svakodnevno se bori za opstanak ove srpske reke, ističući njen značaj. U svom otvorenom pismu ministru rudarstva i energetike, Aleksandru Antiću, istakli su sledeće:
“Temska je selo na Staroj planini u kojoj žive ljudi. Temštani. Kroz Temsku je nekada tekla velika reka Temštica. A onda je pokojni Slobodan Milošević izgradio HE Zavoj, a Temštanima ostavio biološki minimum. Biološki minimum je kada reku u kojoj žive vidre, rakovi, mrena, klen, krkuška, pastrmka, skobalj, zmijovica, govedarka i belvar, zatrpaš zemljom, potopiš nekoliko sela, a onda sa dna jezera, sa 70 metara dubine, puštaš po malo vode da curi nizvodno. Većina ovih vrsta zauvek nestanu. Da pravim rečima nazovemo to je EKOCID- kada u prostoru koji je od 2008. godine pod zaštitom i zakonom uređen kao Park prirode Stara planina, neko reši da pobije sve živo u jednoj reci. Uostalom, kada budete došli, videćete i sami da u to malo milostinje od vode koja se ispušta iz jezera nema nikakvog oblika života…”
Ostaje samo da se nadamo da će vlast razumeti vapaj Staroplaninčana i da život u ovom delu Stare planine, koja je proglašena parkom prirode, neće zamreti, te da će reka nastaviti svoj tok u punom sjaju.
