– Vitez se rađa ili od roditelja vitezova ili je polubožanskog porekla, od jednog roditelja božanske pripadnosti (bića, životinje, biljke) a drugog smrtnog.
– Dete smrtnog čoveka može da odraste u viteza ako je na rođenju bilo pod posebnim sakralnim okolnostima darivano nekom natprirodnom moći, osobinom ili mu je ostavljeno junačko zaveštanje.
– Viteško poreklo se mora znati i pamtiti. Čuva se u legendi o rođenju heroja, odnosno „čudesnog deteta“ („divine child“), ili „vidovitog deteta“ u srpskoj mitološkoj terminologiji, preko junačkih pesama i priča, kao svako „tajno znanje predaka“.
– Genealoško stablo viteza značajno je, u vezi je sa mestom rođenja, prostorom i vremenom, kao vrstom „sakralne teritorije“, odnosno geniusa loci.
ODGAJANJE I OBUČAVANJE VITEZA
– Vitez raste u prirodi pored roditelja viteza ili učitelja-viteza, daleko od profanih sadržaja svakidašnjeg života i nastambi.
– Vitez se uči da voli prirodu i da može da bude njen ravnopravni deo. Vitez se ne plaši prirodnih pojava ni životinja, on sa njima razgovara kao sa ljudima. Vitez poznaje oznake godišnjih doba i bilje. Vitez poznaje planinske izvore i reke.
– Vitez vežba svoje telo u izdržljivosti, može da pešači, da podnosi hladnoću i vrućinu. Vitez brzo trči, snalazi se u prostoru.
– Vitez umereno jede, hrani se prirodnom hranom i pije samo izvorsku vodu i vino.
– Vitez sam gradi svoju kuću i pravi jednostavne delove svoga pokućstva.
– Vitez uči da jaše najbrže konje, poznaje im ćud i ume da ih leči i gaji.
– Vitez uči da gađa iz luka i strele, da rukuje mačem i sabljom, da se koristi buzdovanom.
– Vitez zna svoje genealoško stablo i poznaje podvige svojih predaka.
IME VITEZA
– Ime viteza je njegova duša. Ime u sebi skriva poreklo, naziv je neke dominantne vitezove osobine, povezano je sa toponimom, mestom iz kojeg je vitez. Ime može poticati i iz nekog viteškog boja.
– Ime viteza se pamti i oglašava u pesmama i pričama.
– Ime viteza nastavlja se u imenima njegovih potomaka da bi se viteško poreklo i na taj način čuvalo.
– Inicijali viteškog imena utiskuju se u njegovo oružje: sablju, štit.
OSOBINE VITEZA
– Vitez je snažan i vitkog stasa.
– Vitez je hitar i brzo se odlučuje na delanje.
– Vitez je hrabar jer sve preduzima sam i oslanja se samo na sebe i svoju snagu. Vitez je spreman da rizikuje život ako to okolnosti nameću.
– Vitez je mudar i u prilikama koje to zahtevaju prerušava se i skriva svoj identitet da bi izbegao lukavstva i podvale.
– Vitez je smeo, ulazi u neočekivane sukobe i zbunjuje na taj način protivnika.
– Vitez je častan, drži zadatu reč i obećanje, ne podvaljuje u dvoboju, pobeđuje časnim sredstvima.
– Vitez poštuje protivnika i ne koristi nepovoljne situacije po njega da bi ga pobedio.
– Vitez je istinoljubiv i nikada ne popušta ni pred rođacima, ni pred prijateljima, već sudi o stvarima prema savesti.
– Vitez nije lakoveran i ne priča mnogo sa ljudima, samo sa prijateljima.
– Vitez je ponosan i ne trpi uvrede. Nikome se ne uklanja i ni pred kim se ne savija.
– Vitez nije pokoran, drži do svoje ličnosti i zahteva lepo ophođenje prema sebi.
– Vitez se ne hvali svojim podvizima, oni sami za sebe govore.
– Vitez je veran prijatelj i odan pobratim.
– Vitez ne izdaje tajnu i svoje poverljive saučesnike.
– Vitez poštuje stare, posebno roditelje.
– Vitez je spokojan i veruje u sebe i svoje vrednosti.
– Vitez je sposoban da trpi zaštićen svojom duhovnom veličinom.
– Vitez više voli kratak i uzbudljiv život nego dug i monoton.
– Vitez je uporan u ostvarivanju svojih plemenitih ciljeva.
– Vitez je spreman da prizna svoju grešku, i oprosti drugima.
– Vitez se suprotstavlja svakoj obesti i nasilju.
– Vitez smatra najvišom vrednošću ljubav i slobodu duha.
– Vitez je nepotkupljiv i ne pridaje značaja materijalnim dobrima.
– Vitez život smatra za aktivno učestvovanje, neposrednost.
– Vitez preuzima ličnu odgovornost za svoja dela i činove.
– Viteza ne obeshrabruje poraz.
– Vitez se divi lepoti i ima estetski smisao.
– Vitez se ne plaši dubokih i predanih osećanja, ima snage za velike ljubavne strasti.
– Viteza ne privlači vlast nad ljudima, već nezavisnost.
– Vitez veruje u duhovne vrednosti i humanost.
POSTAJANJE VITEZOM
– U momačkom dobu vitez je spreman na viteške podvige i putovanja.
– Vitez u ritualima najbrže odgoneta zagonetna pitanja.
– Vitez pomaže nezaštićenim i nejakim, izvršava prve plemenite zadatke.
– Vitez zadobija ljubav lepote devojke, bori se na turniru za nju.
– Vitez prima zaveštanje od roditelja ili učitelja, saznaje svoje viteške ciljeve.
– Vitez dobija ime po mestu svoga rođenja ili po podvigu po kojem se pročuje.
– Vitez dobija očevu sablju ili mu je skuje poznati kovač.
– Vitez dobija konja i daje mu ime.
– Vitez se prepoznaje po unutarnjim, duhovnim težnjama bića.
– Vitez sluša predanja, zna pesme i priče, uči da peva i svira, uči da pleše.
– Vitez se uči govorništvu, lepom izražavanju i uljudnom obraćanju.
– Vitez se uči da lovi divljač.
PONAŠANJE VITEZA
– Vitez se drži uspravno u sedlu i kada hoda.
– Vitez gleda u oči sagovornika i govori slikovitim jezikom.
– Vitez se bori kada je vreme bitke, a kada je vreme veselja, veseli se.
OPREMA VITEZA I IZGLED
– Vitez ima lepo i skupoceno odelo, kacigu na glavi i lice pokriva vizirom.
– Vitezov konj je pokriven i ukrašen, a pored konja ima sokola i psa.
– Vitez posebno bira svoje oružje, ili ga dobija od drugog viteza kao junačko zaveštanje.
– Oružje viteza pravi se posebno za njega, kao i odelo.
– Vitez nosi sa sobom amajliju devojke koju voli.
– Vitezova oprema je skladnih boja i od dragocenih materijala: zlata, srebra, krzna, perja.
Sastavila: Mirjana Popović Radović
Srpsko Nasleđe – istorijske sveske, br. 4, april 1998.
Preuzeto sa: Rasen
