Srpski trobojni gonič je, kao autohtona srpska pasmina, zvanično kinološki priznat na međunarodnom nivou od FCI 1961. godine.
U narodu je poznat pod imenom „trobojac“. Najviše se odgaja kao lovački pas, ali može biti odličan kućni ljubimac aktivnim porodicama.
Kao što i sam naziv rase kaže ovi psi su standradno trobojni. Telo im je plameno crvene, glava, vrat, donji deo nogu i vrh repa bele, a leđa crne boje. Po veličini spada u srednje rase. Idealna visina mužjaka je 51 cm, a ženke 49 cm.
Kao i ostali goniči i trobojac je temperamentan, živahan i vrlo izdržljiv pas. Nije pogodan za držanje u stanu jer mu treba dosta prostora kako bi potrošio veliku količinu energije. U dvorištu će uživati u igri sa vlasnikom. Vrlo su inteligenti i uporni pa ih treba animirati kako ne bi iz dosade pravili nestašluke. Uz pravilnu dresuru i socijalizaciju slagaće se sa decom. Mačke i druge manje životinje često doživljavaju kao plen pa treba voditi računa. Mogu biti dominantni i zato je neohodno da vlasnik bude snažna i autoritativna ličnost.
Srpski trobojni gonič je nemilosrdan lovac na sitnu divljač kao što su lisice i zečevi, međutim, zbog neustrašive naravi, koriste se i u lovu na divlje svinje. Ovaj nezavisni lovac ne posustaje nikada pred teškim terenom. U potrazi za plenom koristi fantastično razvijeno čulo njuha, a prodornim lavežom obaveštava lovca kada pronađe plen.
Životni vek mu je između 12 i 15 godina. Kod nas je, pored srpskog trobojnog goniča, zastupljeno i nekoliko zvaničnih lokalnih rasa. To su balkanski, istarski, posavski i srpski planinski gonič. Ovim psima koji svi vuku koren sa prostora bivše Jugoslavije i okolnih zemalja zajednička je čvrtsta građa, dobar njuh, stabilan karakter, izražena mišićavost i velika strast u susretu sa divljom životinjom. Omiljeni su među ovdašnjim lovcima, a nije retkost da se pojedine rase sve više odomaćuju u kućama, gde žive kao kućni ljubimci.
Problem je, međutim, što se usled sveopšte loše materijalne situacije i stihijskog ukršatanja njihov broj smanjuje. Tako je srpski planinski gonič postao veoma redak čak i na njegovim matičnim terenima – brdovitim masivima juga Srbije i severa Crne Gore. Sve je manje i domaćih trobojaca, koji će se, ukoliko se brojnost rase ubrzo ne poveća vrlo brzo naći pod znakom pitanja.
