Већина ових прелепих грађевина, чак четрнаест, сазидана је пре скоро два века преко плитког потока Месић, који у дужини од четири километра пролази кроз градске улице и баште. Иако су стари, и даље изгледају скоро исто. Неки су због саобраћаја морали бити реконструисани, али већина је остала иста и представља право оличење некадашњег времена.
О изградњи вршачких мостова мало се зна, јер не постоји много писаних трагова о тим неимарским радовима. Једино до чега су локални историчари дошли су забелешке у којима се каже да је 1852. године изграђено седам мостова одједном. То су, претпоставља се, они у Улици Патријарха Рајачића, јер их у том паорском крају града има управо толико. А на још једном стилски вредном мосту у Змај Јовиној улици на кованој огради стоји табла, која сведочи да је он подигнут 1882. године.
Most u Zmaj Jovinoj traje od 1882. godine/Foto: J. Danilović/Politika
Несумњиво најлепши од свих је ОВАЈ мост:
Од свих мостова, издваја се мост код Мале цркве, који је подигнут крајем 19. века и обилује елементима сецесије. Он је најлепши, али и најфреквентнији вршачки мост, који морају да пређу сви који у тај град долазе из правца Београда. Његова специфичност је и у томе што се налази у улици која има два имена – до моста се зове Улица Други октобар, а од моста Дворска.
Mostovi građeni za fijakere/Foto: J. Danilović/Politika
Они, међутим, нису били предвиђени да преко њих прелазе аутобуси, камиони и тешке пољопривредне машине, јер у време када су грађени та возила нису ни постојала. Зато су последњих деценија Вршчани морали да их ојачају и асфалтирају, а неке, попут оних у Улици Боре Костића и код Пољопривредне школе, замене новим мостовима.
Због недовољне ширине у појединим деловима града преко моста не могу да прођу два аутомобила истовремено, док у паорском крају, из истог разлога, власници тешких машина морају заобилазним путем да иду до кућа. Мостови, иначе, нису дужи од 15 метара.
Иако су стари, мостови и даље изгледају скоро исто. Неки су због саобраћаја морали бити реконструисани, али већина је остала иста и представља право оличење некадашњег времена. Сваки мост леп је на свој начин и носи неку своју причу.
Извор: Јужни Банат
