Dinar se kao novčana jedinica koristi još od stare ere, a danas je valuta više zemalja sveta. Poreklo reči vezuje se za Rimsko carstvo koje je još oko 200. pre naše ere kovalo srebrne novčiće pod nazivom denarijus. Samo ime ukazivalo je na termin „po deset“.
Sličnu grčku reč denarion će preuzeti prvo Vizantija, a preko nje i Arapski svet koji će je proširiti na teritorije svog uticaja posredstvom trgovine. Slični termini za novac će ovladati velikim delom Evrope. U Francuskoj se pojavljuje denier, u Italiji denaro, a kod Slovena denar.
„Para“ potiče od arapskog jezika u kome reč „bara“ znači srebro. U Turskoj je od 17. veka para novčana jedinica, a pod njihovim uticajem naš narod je preuzima kao uopšteni termin za novac. Od 19. veka počinjemo da je koristimo za najmanji deo dinara, što se nije promenilo do danas.
„Srpski dinar“ se prema pisanim izvorima može smestiti u 1214. i vreme vladavine Stefana Prvovenčanog. Tokom čitavog srednjeg veka se, zbog povlačenja zlata iz opticaja, kuje novac od srebra. Samim tim, kovnice su bile smeštene u blizini velikih rudnika srebra: Trepča, Rudnik, Novo Brdo, Srebrnica itd. Srpski dinar prestaje da se kuje 1459. padom Despotovine.
Pod Obrenovićima počinje kovanje novca od bakra sa knezom Mihailom na aversu, a od 1875. i u srebru sa likom Milana Obrenovića. Prvi novac od zlata kovan je u 1879. i imao je nominalnu vrednost od 20 dinara. Novčanice su u Srbiji štampane takođe od 19. veka. Prve su puštene u opticaj 1884. u vreme otvaranja Privilegovane narodne banke Kraljevine Srbije. Novčanica je imala vrednost od 100 dinara, a izrađivana je po uzoru na 100 belgijskih franaka.
Danas se dinar upotrebljava još i u Iraku, Jordanu, Kuvajtu, Alžiru, Bahreinu, Libiji, Sudanu i Tunisu.
Izvor: Opanak
