Занат по којем је Селенча надалеко позната јесте метларство. Српске и словачке породице са радницима већ деценијама вредно праве метле у својим метларама – мини-фабрикама.
Метле створене у овом бачком селу са већинским словачким становништвом, које се налази на око 150 км од Београда, отишле су у бели свет и данас чисте домове широм Европе, Русије и Америке. Квалитетне и тражене метле купују Италијани, а одатле стижу чак у Јужну Америку.
Више од две трећине становништва бави се метларством. Двадесетак приватних “фабрика” у Селенчи направи дневно око 12.000 метли.
Метле се праве од сирка – биљке која спада у ред корова и сади се наменски. Онда се сирак провлачи кроз сумпор, да би метла била жута и дезинфикована. Следи прво сечење, увезивање, па опшивање.
Најбоља метла је она која тежи 900 грама и има 11 убода. Када се метла опшије, иде још једном на финално дотеривање, поткресивање и шишање, и одлаже се у складиште. Ту је бескрај метли. Великих, малих, још мањих.
Постоје разне врсте метли: метла “салонка” која је најмања, “босанка” нешто мало већа и метле са дршком разних облика и величина. Најскупља је метла “ђанина”, јер има највише посла око ње.
За разлику од метлара у Селенчи, Италијани добро зарађују. Метлу коју купе од нас за нешто више од евра, они у малопродаји дају за пет евра. Разлика је прилична. Они највише воле “ђанине”, док код нас најбоље иде “метла са дршком”. Метлари кажу да од државе немају никакву стимулацију и да посао углавном раде из муке и опстају на нули.
Нема ништа без правих метли од доброг сирка, од овог најбољег који се код нас производи. Покушали су у свету да направе пластичне метле, али не ваља. Има електрицитета. Ништа без сирка, тврде у Селенчи.
Новости
