Вера Пешић, млада жена из Сијаринске Бање, била је четвороструки или петоструки агент. Њен шпијунски рад и дан-данас обавијен је мистеријом. Извесно је само да је кратко и веома бурно живела и да је стрељана пред крај рата.
Вера се родила 1919. године у Сијаринској Бањи на југу Србије. Њен отац био је угледан човек, срески начелник, а деда по мајци судија Великог црногорског суда на Цетињу. Лепа и не високог раста, зрачила је изузетном сензуалношћу и врло рано је открила да располаже огромним утицајем на мушкарце.
Већ са шеснаест година удала се за знатно старијег чиновника, али тај брак је потрајао само две године. После развода и краћег боравка код мајке, у годинама уочи Другог светског рата, одлази у Београд.
Ради као продавачица у робној кући, али брзо постаје љубавница немачког дипломате Kарла Kрауса, заправо једног од руководилаца Гестапа, и он је запошљава у амбасади. Неки историчари тврде да је Вера у ову везу ушла по налогу Обавештајног одељења Југословенске војске, док Иван Ивановић, хроничар ратних збивања на југу Србије, тврди да је, још у време кад је била удата, Вера била у емотивној и идеолошкој вези с комунистом Миливојем Перовићем, доцније партизанским командантом и послератним министром. Лето 1939. године проводи у Марсељу с Ришаром Депреом, руководиоцем француске обавештајне службе у Београду, а српску престоницу скандализује и лезбијском везом са супругом немачког амбасадора – лумпују по ноћним клубовима и без стида размењују нежности и пољупце!
После пуча 27. марта, влада Душана Симовића хапси је и протерује у Сијаринску Бању, а кад Немци окупирају Југославију, Kраус се у Београд враћа као СС мајор. Вера је опет у Београду, овог пута одржава везе Немаца са четницима, а према неким изворима, ради и за Французе и Британце. Веза са Интелиџенс сервисом јој је Таса Динић, који је 1942. постао министар унутрашњих послова у колаборационистичкој влади.
Завођењем спасавала се од смрти
Путује Србијом и мења љубавнике: окружни начелник у Лесковцу, шеф Гестапа у овом граду, затим неки Дражин обавештајац који је прешао у партизане, а потом убијен у Гестапу… У септембру 1943. године Веру Пешић, преобучену у сељанку, хапсе четници мајора Радослава Ђурића. Он је осуђује на смрт, а за њено ослобађање ангажују се немачки војни заповедник генерал Бадер, председник владе Милан Недић и министар унутрашњих послова Таса Динић. Она се, међутим, спасла сама – завела је Ђурића! Али Дража Михаиловић му наређује да је одстрани из свог штаба, и они су раздвојени све до маја 1944. године.
Kад Вера поново дође код Ђурића, један део његових официра, подозревајући да је шпијунка, буни се и хапси их обоје. Мајор Ђурић – који је изгледа од почетка рата био комунистички шпијун – успева да побегне и да се прикључи партизанима, где ће догурати до заменика Kоче Поповића. Веру Пешић и њену мајку, која је дошла да јој помогне, четници стрељају. Имала је 25 година.
“НЕ ПУЦАЈТЕ МИ У ЛИЦЕ”
Вера Пешић је била мирна пред стрељачким стројем. Одбила је понуђену цигарету и повез преко очију. Од четника је само тражила да јој не пуцају у лице јер је хтела да умре лепа. Њој и мајци пуцали су у груди.
Извор: Медији/Курир/Блиц