Српска православна црква Светог Вазнесења Господњег налази се у центру Суботице, припада Бачкој епархији и представља непокретно културно добро у споменик културе. Ова прелепо здање у срцу Суботице једина је православна светиња која припада ужем језгру града, следећа најближа православна црква посвећена је Светом Димитрију и налази се у Алексанрову.
Изградња ове православне светиње трајала је од 1723. године до 1726. године, у време епископа бачког Софронија Томашевића, а као ктитор наводи се Никола Челебџија богати трговац стоком.
Године 1766. осликан је иконостас који је касније поклоњен цркви Светог Димитрија у Александрову. У великој обнови цркве 1910. године црква је проширена, изграђен је нови звоник са два угаона простора, крстионицом и хранилиштем. У том периоду на прозори цркве осликани су витражима са ликовима светитеља који су, нажалост, великим делом уништени у бомбардовању Суботице током Другог светског рата.
Садашњи иконостас израдио је Јоханес Лукаш под надзором нашег великог сликара Паје Јовановића. Радове је финансирала богата Суботичанка Маријета, удовица Александра Манојловића, која је за израду иконостаса донирала 10.000 круна о чему постоји запис испод иконе Исуса Христа.
Још једна ктиторка, Јелисавета, удовица Георгија Константиновића финансирала је израду Богородичиног трона 1785. године.
Икону Светог Саве, у техници уље на платну, која се налази на Архијерејском трону, извео је 1910. године Александар Секулић, сликар из Зрењанина, о чему постоји запис у доњем десном углу иконе.