Да би породица или појединац били припадници средње класе потребно је да зарађују два и по пута више у односу на потрошачку корпу у коју спада храна, пиће, дуван, одећа и обућа, редовни трошкови становања, уређење и одржавање стамбеног простора.
Уколико већи део зараде трошите на потрошачку корпу, онда нисте припадник средњег сталежа. Ако вам остаје новац за редовно летовање и зимовање, онда спадате у ову класу.
За одређивање средње друштвене класе у Србији постоје две врсте параметара – економски и социолошки.
Економски параметри на основу којих се мери да ли неко припада средњем сталежу различити су од земље до земље.
Економиста Љубодраг Савић указује да је, на пример, 1.000 евра у Србији као неколико хиљада евра у некој скандинавској земљи.
Социолошки параметри за средњи сталеж су факултетска диплома, познавање страног језика, знање рада на рачунару.
“Постоје неки други параметри – да ли има довољно новца да могу да се задовоље неке културне потребе, а то значи да може редовно да посећује позориште, биоскоп. Да ли може да одвоји новац за куповину књига”, објашњава Савић.
Средња класа је полако изумирала деведесетих година. Некада су они који заврше факултет одмах били у средњем сталежу јер су имали боље плаћен посао.
Савић истиче да је важно да друштво има средњу класу због чињенице да је средња класа најстабилнији део сваког друштва.
“Средња класа у значајној мери утиче на сва догађања. Ако нема довољно припадника средње класе, онда се и систем вредности и све друге ствари у друштву формирају на неки други начин”, оцењује Савић.
Средњи сталеж се дуго гради и врло је важно да деци узори буду адвокати, професори, лекари, а не они који за кратко време успевају да зараде велике паре. За овај слој друштва требало би да образовање буде важније од месечних примања.
извор:ртс
