Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije Srbija je prva po broju abortusa u Evropi, ali isto tako i na poslednjem mestu po broju korisnica kontraceptivnih pilula i hormonskih spirala. Stručnjaci procenjuju da se godišnje u Srbiji obavi između 40.000 i 80.000 prekida trudnoće, od kojih u četiri do pet odsto kod adolescentkinja.
Stalnom inicijativom SPC i mnogih vernika nastoji se da država zabrani abortus, osim u slučajevima kada se vrši iz medicinskih razloga. U saopštenju SPC navodi se da je zbog čedomorstva stanovništvo Srbije svake godine manje za jedan grad srednje veličine.
Da li bi se zabranom stvarno smanjio broj pobačene dece, ili bi se samo povećao broj ilegalnih abortusa ili odlazaka u drugu državu radi pobačaja?
Odgovor na ovu dilemu nemamo, međutim, Rusija ima veoma efikasan način kojim uspešno sprečava abortuse. Pročitajte i uverite se da li bi i naša zemlja trebalo da primeni OVO kako bi se stopa bele kuge smanjila –
U Rusiji postoji zakon koji ženama ne dozvoljava da izvrše abortus u periodu od sedam dana od momenta dijagnostikovanja trudnoće.
Za tih sedam dana, nadležni ginekolog, koji je ustanovio da je žena u drugom stanju, MORA da je uputi na doabortalno (preabortalno) savetovanje. Ovakva savetovanja omogućavaju ženama da promene svoju odluku.
Taj zadatak nije ni malo lak. Evo šta sve podrazumeva termin doabortalne konsultacije –
Obavezno savetovanje uključuje razgovor sa stručnjakom iz ove oblasti (doabotalnim konsultantom) u trajanju od 50 minuta. Savetnik je dužan da za to vreme pomogne ženi da shvati ozbiljnost situacije i da je uputi na sve moguće posledice njene odluke. U narednih sedam dana, ženi se obezbeđuje mir da može o svemu da razmisli i dozvoljeno joj je da pozove savetnika koliko god puta to želi.
Doabortalna konsultacija je obavezna u svakoj bolnici u Rusiji. Stručnjaci imaju zadatak da prošire ženama svet o ličnosti, da im razviju drugačija razmišljanja o uvreženim stereotipima i da pokušaju da probude materinski instinkt.
Ovakvu praksu nema samo Rusija, već i neke zapadne zemlje. Ipak, ona ne postoji u Srbiji. Zašto? –
Na ovakva pitanja se često dobija odgovor da ne postoje resursi. Međutim, istovremeno se stalno govori o tome kako će nas pojesti bela kuga.
Možda je krajnje vreme da počnemo da ulažemo baš tamo gde treba i da neke resurse preusmerimo na stvaranje potomstva. Jasno je da su ljudi nezadovoljni i da nije adekvatno prisiljavati ih da žive život koji ne žele.
Delimično preuzeto sa: Piplmetar.rs
