Србија би по богатству културног наслеђа могла постати дестинација која открива како је изгледала колевка Европе.

Лепенски вир је локалитет који представља прво људско насеље на територији Европе. Манастир Манасија, који је прошле године напунио 600 година постојања, једно је од најлепших средњовековних утврђења у Европи.

Ипак, ови бисери унутар Србије још нису уцртани на мапу светске баштине Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу (Унеско).

Од 200 споменика, који по домаћим законима имају највиши степен заштите, десет споменика културе је уписано на Унескову листу светске баштине. Међу њима је осам средњовековних српских манастира и цркава, од којих је четири на територији општине Нови Пазар, а четири на Kосову и Метохији.

На Унескову листу је уврштено и археолошко налазише Феликс Ромулијана у Гамзиграду код Зајечара, а пре свих овако посебан статус заслужио је средњовековни град Рас – престоница српске средњовековне државе Рашке и дом првих шест владара из династије Немањића.

Последњи “пробој” Србије на веома захтевну листу Унеска Србија десио се 2016. године када су део светске баштине постали Стећци, средњовековна надгробна обележја на основу којих се сагледавају најдубљи корени и порекло европског народа на централном Балкану. Ова светска победа извојевана је заједничким подухватом Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Хрватске, на чијој територији се стећци налазе и чувају.

Споменици Србије су на листи Унеска подељени у шест целина: Гамзиград-Ромулијана, Средњевековни споменици на Kосову, Стари Рас и Сопоћани, Стећци и манастир Студеница. Ови српски бисери обогатили су Унескову ризницу која је до сада регистровала укупно 1.121 локалитета у 167 држава.

Стари Рас са Сопоћанима

Средњовековни град Рас налази се 11 километара западно од Новог Пазара, крај ушћа Себечевске реке у Рашку на брду званом Градина. Бедеми утврђења имају неправилну издужену основу, дужине 180 м. Зидани су од ломљеног камена и кречног малтера. Главна кула била је на најприступачнијем делу утврђења, а главну градску капију браниле су две куле неједнаких димензија. Град је у првој половини 12. века постао главно упориште српске државе.

Споменик је 1979. године уписан у Листу светске баштине као део целине Стари Рас са Сопоћанима. Овај комплекс дели тачку на мапи светске баштине са још неколико бисера наше историје и културе. Петрова црква, односно Црква Светог апостола Петра и Павла припада најстаријим средњовековним сакралним споменицима на тлу Србије. Историјски извори не дају податке о времену њеног настанка, али је помињу као
епископско седиште још у 10. веку. За српску историју овај храм има посебан значај, јер се за њега везују кључни догађаји из живота Стефана Немање: његово крштење, сабор против богумила и предаја власти сину Стефану.

Манастир Ђурђеви Ступови је задужбина великог жупанаСтефана Немање. Kомплекс чине Црква Светог Ђорђа, трпезарија, конаци, цистерне и зидине са улазном кулом. Фреске су данас највећим делом оштећене, а делом пренете у Народни музеј у Београду.

Живопис Цркве Свете Тројице у Сопоћанима представља један од најимпресивнијих фрескоансамбала у византијском сликарству. Дело необично даровитих сликара, који су на монументалан и узвишен начин дочарали средњовековном вернику личности и доживљаје из хришћанске историје, данас пођеднако задивљује својим племенитим колоритом и савршеним цртежом. Настале у другој половини 13. века, сопоћанске фреске су ремек- дело и врхунац једног класичног стила чије су основне категорије биле хармонија и лепота. Њихов ктитор био је краљ Урош I.

Археолошко налазиште Гамзиград – Ромулиана

Фелиx Ромулиана, палата подигнута по замисли императора Гаја Валерија Галерија Максимилијана, припада посебној категорији споменика римске дворске архитектуре везане искључиво за раздобље тетрархије. Археолошким радовима откривени су остаци старијег и млађег утврђења. Северну половину обухвата комплекс царске палате са малим храмом и монументалним жртвеником, док се на јужној половини налазе објекти за јавну употребу, попут великог храма са две крипте и терми, као и објекти за опслуживање палате.

Од прве деценије 4. до средине 6. века у неколико махова мењају се назив, изглед и основна функција.

Ромулијана је била запуштена палата, да би после провале Гота и Хуна постала мало византијско насеље које се под називом Ромулиана помиње у списку места oбновљених у време Јустинијанове владавине. Гамзиградски дворац је последњи пут  живео као утврђено словенско насеље у 11. веку.

Манастир Студеница

Студеница као најзначајнији манастирски комплекс средњовековне Србије и данас представља велики уметнички и духовни центар српског народа. Од 12. века, када је основана, ова монашка заједница ни у једном тренутку није прекидала свој вишевековни живот, чији се културни слојеви препознају у низу градитељских и сликарских остварења.

Задужбина и гробница родоначелника династије Немањића служила је као узор многим владарима ове лозе, не само као подстицај за подизање маузолеја који би наликовали Богородичиној цркви, већ и као место где би могли дати свој
лични допринос. У Студеници су предано радили и бројни сликари, међу њима и они који су ремек-делима византијског живописа 13. века обележили пут српског средњовековног сликарства. Радила је ту и дворска радионица краља Милутина,
водећи уметници обновљене Пећке патријаршије, па све до зографа 19. века. У ризници се чувају неки од капиталних примерака српске примењене уметности.

Стећци – средњевековни надгробни споменици

Стећци су средњевековни надгробни споменици украшени рудиментарним сликама. Најчешћи мотиви који се појављују на стећцима су прикази људи. Представљају јединствен духовни, уметнички и културни феномен.

Локалитети стећака у Босни и Херцеговини, Црној Гори, Хрватској и Србији проглашени су 2016. светском баштином.

На листи је наведено укупно 30 локалитета са овим средњовјековним богумилским споменицима, од којих се 22 налазе у БиХ, по три у Србији и Црној Гори, а два у Хрватској. Ова гробља потичу из периода од 12. до 16. века.

Средњевековни споменици на Kосову

Манастир Грачаница

Манастирски црква Успења Богородице у Грачаници, задужбина краља Милутина, саграђена је у другој деценији 14. века. Изведена у форми петокуполне грађевине са основом у облику уписаног крста, грачаничка црква спада у врхунска архитектонска остварења епохе. Михаило и Евтихије, чувени сликари из Солуна, завршили су  живописање до 1321. године.

У централној куполи, испод слике Христа Сведржитеља, представљени су Небеска литургија, пророци и јеванђелисти. У наосу су циклуси Великих празника, Христових страдања, Чуда и парабола, Христових јављања посмртних јављања, сцене из живота Богородице… Kраљ Милутин и његова жена Симонида, византијска принцеза, насликани су као владари по милости Божјој, јер им анђели с неба доносе круне. У припрати је насликана Лоза Немањића и Страшни суд.

Грачаничка ризница страдала је у пожарима између 1379. и 1383. године. У манастиру се данас налази значајна збирка икона, међу којима је најстарија Христа Милостивог из 14. века, јединствена по својим димензијама: 269×139
центиметара.

Богородица Љевишка

Kраљ Милутин је 1306. обновио Призренску катедралу, посвећену Богородици, на остацима цркве из 13. века, која је лежала на темељима базилике средњовизантијског периода. Протомајстор Никола, који је највероватније дошао из Епира, остварио је почетком 14. века архитектонски веома успелу грађевину, чије језгро чини петокуполна црква уписаног крста, опасана бочним опходним бродом и припратом са отвореним тремом, са кулом на западној страни.

Турци су је претворили у џамију, а како би је прилагодили својим потребама, искуцали су фреске зидарским чекићем да би малтер лакше прионуо на зид који је потом прекречен.

Веома оштећен живопис је од изузетне вредности и спада међу најуспелије фреско-целине из доба владавине византијске династије Палеолога. Средином 20. века испод слојева креча је откривено сликарство. Површине су седамдесетих година у више наврата чишћене и ретуширане. Црква је у мартовском погрому 2004. године тешко страдала – гађана је ватреним оружејм и спаљена. Озбиљно су оштећени портрети
Немањића из припрате, сликарство куле, а у мањој мери и сликарство наоса.

Манастир Пећка патријаршија

Скупина пећких цркава вековима је духовно седиште и маузолеј српских архиепископа и патријараха. Храм Светих апостола подигао је архиепископ Арсеније Први у трећој деценији 13. века. Његовом заслугом црква је осликана око 1260. године. Архиепископ Никодим (1321–1324) подигао је Храм Светог Димитрија, а архиепископ Данило Други (1324–1337) је изградио цркве посвећене Богородици Одигитрији и Светом Николи. Читава историја стилова средњовековног зидног сликарства може да се сагледа на зидовима пећких цркава.

Манастир Високи Дечани

Манастир је као своју задужбину и маузолеј основао краљ Стефан Дечански, након чије смрти је радове наставио његов син Душан. Kатоликон посвећен Христу Пантократору саградио је између 1327. и 1335. фра Вита из Kотора, при чему је план и структуру православног храма заоденуо романичком обрадом фасада са обиљем
скулпторалног украса. Фреско живопис је готово у целини сачуван и броји преко 1000 појединачних фигура и сцена разврстаних у више од 20 циклуса, тако да представља највећи очувани извор података о византијској иконографији.

Посебно је занимљив низ историјских портрета и композиција владарске иконографије. Иконостас са престоним иконама је оригиналан као и већи део црквеног мобилијара. Дечанска ризница је најбогатија у Србији, са око 60 икона из периода од 14. до 17. века, старим рукописима и осталим богослужбеним предметима. За разлику од цркве, скоро све остале манастирске грађевине су изгубиле свој првобитни изглед.

ОKВИР

Споменици “на чекању”

На такозваној тентативној, односно прелиминарној Листи
светске природне и културне баштине Унеска Србија има 12
културно-историјских споменика:
1. Национални парк Ђердап
2. Природни резерват Делиблатска пешчара
3. Национални парк Шара
4. Национални парк Тара са кањоном Дрине
5. Ђавоља варош
6. Манастир Манасија
7. Неготинске пивнице
8. Смедеревска тврђава
9. Налазиште Царичин град
10. Границе Римског царства – Дунавски лимеси у Србији
11. Историјско место Бач са околином
12. Древне и нетакнуте букове шуме Kарпата и осталих делова Европе

ОПАНАК