Срби први пут на фотографијама у боји, слике настале између 1910. и 1930. године.
Пред вама је збирка фотографија “Планетарни архив“ (Archives de la Planète) која садржи огромну фото-документацију света, а чува се у Музеју Албера Кана у Болоњи (Musée départemental Albert-Kahn). Овај архив садржи око 720 000 аутохрома и 140 000 метара филмске траке, насталих између 1910. и 1930. године. Збирка нуди изузетан доживљај историје различитих култура, традиције и развоја друштва у првој половини 20. века.
Овај чувени и грандиoзни пројекат покренуо је Албер Кан (1860-1940), француски банкар и филантроп јеврејског порекла. Кан је био посвећен идеалу универзалног мира и веровао је да “познавање страних култура подстиче поштовање и мир међу народима“. Рано је схватио да ће 20. век бити сведок убрзане мутације друштва и нестанка традиционалних начина живота. Тада му се родила идеја о стварању Планетарног архива, у циљу стварања фото-инвентара о животу људи наше планете са почетка 20. века.
За тај пројекат он је ангажовао фотографе и сниматеље са задатком да сниме све што има антропогеографски, антрополошки и етнографски садржај, како би забележили традицију и обичаје људи на које буду наилазили у својим мисијама. Остварењу тог подухвата допринела су и два изума браће Лимијер: кинематограф (1895) и аутохром (1907).
Године 1907. браћа Лимијер у Француској су на тржиште донела револуционарни изум: фотографије у боји. Банкар Албер Кан је одушевљен овим изумом. Између 1909. и 1931. године, он финансира 13 фотографa и неколико филмских аутора, међу којима је на простору Балкана био Огист Леон/ Auguste Léon, и шаље их у педесет земаља света (углавном у Европу и Азију) како би техником “аутохромног осветљења“ урадили фотографије у боји чиме би се, према његовој замисли, овековечилe људскe традиционалне активности чији je фатални нестанак вeћ на видику.
Албер Кан је 1912. године записао: “Хтео бих да покренем стереоскопску фотографију, посебно филмску пројекцију, да бих сачувао, једном заувек, животну свакодневицу, начине и облике људског деловања чије је судбинско нестајање тек питање времена“. Taко је настала обимна збирка аутохромних фотографија, односно првих фотографија у боји, које је наручио и архивирао овај филантроп.
Од 2016. године ова архива је доступна на интернету на: Les collections du musée départemental Albert-Kahn.
Из ове величанствене збирке издвојили смо неколико фотографија које приказују начин живота Срба тог времена:
Сања Бајић/Расен
