Jedna od najpopularnijih igara u našem narodu je kolo. Imamo ih raznih (užičko, čačak, moravac, kolubarski vez…), i ni sami ne znamo koliko. Karakterističan ritam je 2/8 (ili kako se to obično u narodu kaže ‘dvojka’), međutim, ima i drugih taktova poput 7/8, 9/8, zavisi iz kog kraja Srbije potiču.
Osim za Srbe, kolo je generalno karakteristično za sve južnoslovenske narode. Isto značenje ima termin ORO ili HORO. Oro se kao termin obično koristi na područjima jugoistočne Srbije, Crne Gore, Makedonije i Bugarske.
Postoji još jedna igra, gotovo identičnog karaktera, koja se naročito očuvala na prostoru Rumunije i nekih njenih okolnih zemalja, a to je ‘SRBA’ (češće u upotrebi je SARBA ili SIRBA). Pretpostavlja se da ova igra potiče od Srba sa prostora današnje Rumunije, a odatle se širila u raznim pravcima. Igra se u brzom tempu, u parovima ili u krugu. Prisutna je na prostoru Ukrajine, Moldavije, Mađarske, itd.
Slika ispod prikazuje jednu moldavsku poštansku marku sa koje vidimo da je reč o vrlo popularnoj igri koju tamo nazivaju SIRBA. Rumuni najčešće koriste naziv SARBA i to na njihovom jeziku znači srpski. Uostalom, Rumuni ovaj termin koriste za sve slovenske narode.
Evo nekoliko primera rumunskih narodnih igara uz objašnjenje šta znače:
Sarba de la Lehliu – Ovu kompoziciju je kod nas prvi snimio čuveni harmonikaš Ljubiša Pavković. Sam naziv mi je pao u oči, pa je tako krenulo i moje interesovanje za ovu temu. Lehliu je mesto, a šta znači Sarba već smo objasnili.
Sarba de la Campulung, Sarba de la Titu, Sarba da nunta ca la Dragasani, Sarba da la Trestiana, Sarba de la Hulubesti, Sarba de la Podu Iloaei… Sve ovo su mesta u raznim oblastima današnje Rumunije. Tako i kod nas velika većina naziva kola u sebi sadrži neku odrednicu vezanu za mesto.
Zatim imamo Sarba de la Nunta, što bi na našem jeziku značilo srpska svadba. Primetna je velika sličnost ove igre sa našim Čačak kolom. Sarba Loutaraesca – Rumunska reč Lăutar označava klasu tradicionalnih muzičara, tzv. lautara. Ova reč je izvedena od reči lauta (žičani instrument). Konkretno u ovom slučaju prevod bi glasio srpski violinisti.
I danas se stvaraju nove ‘sarbe’, pa imamo i neke sa vrlo interesantnim nazivima kao što su Sirba Atractiva (koju je komponovao naš Vlada Panović, trenutni šef narodnog orkestra RTS-a), Sarba criminala-srpski kriminalac, ili Sarba studentilor-srpski studenti.
Iz svega ovoga vidimo da je srpsko ime vrlo često u rumunskom folkloru, i to naravno navodi na određene zaključke. Važno je istaći da se ove igre u Rumuniji ne smatraju igrama Srba iz Rumunije, već su to generalno igre rumunskog naroda. Vrlo slično je i u susednoj Moldaviji.
Savremena istorija smatra da su današnji Rumuni i Moldavci potomci Dačana, koji pripadaju Tračkim plemenima. Rimski car Trajan (98-117 n.e) uspeo je da ih pokori u tzv. Dačkim ratovima, 105. godine.
Njihov poslednji kralj se zvao Decebel, a njegova prestonica Sarmizegetuza, kasnije nazvana Ulpija Trajana. Jedna od teorija o poreklu naziva ovog grada kaže da je to u prošlosti bio glavni grad Sarmata i Geta (lat. SARMIS-ET-GETUS-A). Poznato je to da se Srbi kod starijih pisaca i jezuitskih istoričara pojavljuju vrlo često i pod imenom Sarmati umesto Sarbati.
Tako Di Kanž (Caroli Du Fresne Du Cange, katolički sveštenik i istoričar iz 17-og veka) u svom delu Illyricum vetu & novum historia beleži: „Srbija se Sarmatijom zove (Serblia Sarmatias cognominati)“. U antičkim izvorima pominje se veliki broj sarmatskih plemena: Jazigi, Roksolani, Alani, Masageti, Bali i Serbi. Postoji još mnogo primera koji govore u prilog ovim činjenicama.
Brojni su zaključci i brojna su pitanja koja se na osnovu svega ovoga nameću, a da li je car Dušan vodio osvajačke ratove ili je jednostavno sve Srbe ujedinio u jednu državu prosudite sami?
Piše Dražen Živković za Srpska istorija.com
