Na sednici Odbora za podizanje spomeničkog kompleksa Stefanu Nemanji odlučeno je danas da će muzejski kompleks Stefanu Nemanji biti podignut na uglu ulica Kneza Miloša i Nemanjine. I to baš na mestu gde se nekada nalazio deo zgrade Ministarstva odbrane, koji je srušen tokom NATO bombardovanja 1999. godine, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju s medijima.
Na sednici je doneta i odluka o raspisivanju međunarodnog konkursa za spomenički kompleks Stefanu Nemanji. Odlukom je određena i visina novčanih nagrada za učesnike konkursa: prva nagrada će iznositi 6.000.000,00 dinara, druga 3.000.000,00 dinara, treća 2.000.000,00 dinara, dok će svi ostali učesnici za svoje radove dobiti 100.000,00 dinara.
Da podsetimo, Vlada Srbije prvobitno je odlučila da sruši deo zgrade nekadašnjeg Generalštaba u centru Beograda, za čiju sanaciju je pre manje od dve godine platila oko 78 miliona dinara, piše portal Insajder.net. Prema tim saznanjima za posao rušenja dela zgrade planirano je da se iz budžeta Srbije potroši 180 miliona dinara, a odluka o rušenju doneta je uprkos mišljenjima pojedinih građevinskih stručnjaka da za rušenjem nema potrebe.
Republički zavod za zaštitu spomenika kulture 2005. godine je kompleks zgrada proglasio kulturnim dobrom. Kompleks zgrada Generalštaba, na uglu Nemanjine i Kneza Miloša, sagrađen je po ideji arhitekte Nikole Dobrovića, koji je za to delo dobio Oktobarsku nagradu Grada. Prepoznatljiv je po fasadi od kamena mrkocrvene boje iz okoline Kosjerića, na koji naležu bele mermerne ploče sa ostrva Brač i predstavlja primer posleratne progresivne arhitekture.
Kompleks je drastično urušen tokom bombardovanja SRJ i to u dva navrata, u noći između 29. i 30. aprila i u noći između 7. i 8. maja 1999. godine. Čak i tako urušen, bio je svih ovih godina nemi svedok jedne epohe i naše burne istorije. Sa jedne strane podsećao nas je na bitku protiv nemačkog okupatora u Drugom svetskom ratu u kanjonu Sutjeske, koji je poslužio kao inspiracija arhitekti za ovo zdanje, a sa druge, na agresiju koja je na Srbiju izvršena 1999. godine kada je to zdanje bombardovano. Svaka nacija koja drži do sebe nikada ne bi dozvolila uklanjanje takvog spomenika svoje prošlosti.
18 godina nagađalo se šta će biti s njim. Ipak, ovom odlukom moraćemo da se oprostimo od višedecenijske znamenitosti koja je karakterističnim izgledom predstavljala neizostavni deo panorame Nemanjine ulice i čitavog grada.
Nema sumnje da je glavnom gradu spomenik velikom županu Stefanu Nemanji potreban koliko i zgrada Generalštaba. Ali, da li je zaista bilo neophodno njegovo rušenje da bismo konačno dobili novi spomenik kulture? Ostajemo bez odgovora kao i bez arhitektonskog dela jedinstvenog u svetu.
Pripremila K. M.
Nedeljik, Insajder, Srpski akademski krug
