Славјаносербск (руски) или Словјаносербск (украјински) је градић у источној Украјини и центар Славјаносербског рејона у Луганској области, који је некада био у саставу Славјаносербије у царској Русији.
Град је добио име по Србима који су се населили у те крајеве Руске Империје за време Катарине Велике када су српске земље биле под управом Турака и Хабзбурга.
Интересантан споменик који краси украјински град Славјаносербск представља фигуре Козака, Србина и Руса и натпис “Нема светијих веза од братских” на украјинском, руском и српском језику. У општинском музеју чувају се успомене о досељеним Србима, војничке карте и документа, али и копија слике Паје Јовановића „Сеоба Срба”.
Како су Срби доспели у овај део Украјине? Декретом Сената Царевине Русије од 29. маја 1753. године даје се право на слободно насељавање Србима и другим балканским народима православне вероисповести у намери да осигурају заштиту границе и напредовање јужних степа. Тако су настале Нова Сербија и Славјаносербија као граничарска подручја, и постојале су нешто више од деценије. Манифестом царице Катарине 1762. године и Указом руске владе 1764. године укинуте су Нова Сербија и Славјаносербија и укључене у састав нових губернија.
Српски топоними у Новој Србији
Због великих промена у политичкој администрацији Баната 1751. године, као и због разграничења Потиско-Поморишке војне границе, велики број српских породица је почео да се исељава из те Границе и Баната одлазећи у Русију. Царица Јелисавета је населила Србе на некадашњу територију запорошких козака и ту је организована провинција Нова Србија. У њој су образована два дистрикта, један за коњанике а други за пешаке. Српски колонисти су сваком свом насељу дали име места из којег су дошли, тако да је једно насеље на реци Синуса, у коњаничком дистрикту, добило назив Панчево. Из тога се може закључити да је један део колониста дошао из Панчева, насеља из Баната.
Поред Панчева у Новој Србији настала су и места: Земун, Вршац, Ковин, Сланкамен…
